Српски технички лист
податцима које су нам прикупиле многе станице. Податци су разнолики по разним пругама по даљини пу"товања, промета и та је разноликост више мање велика.
2). Размера нзмеђу тонских километара код збирне робе и
код пуних вагона.
За немачке железнице та размера износи 5'/; за Аустро-Угарску 7,6%/ ; за Пруску Хесенску 4,89/%; :за већину осталих немачких железница 6 до 79) Аустрисха државна железница има 6,5%/,; Северна Ау"стриска железница (Кејзег – Кет тапа —Хогађаћп) 39/,;
'
по времену или величини
Ап5вја — Тер; — железница 1,6%/, просечно се може узети 6%/6.
8.) Размера између осовинских километара под збирном гробом:
а) и осовинских километара свију товарних вагона.
6) и осовинских километара свију врста вагона (рачунећи и путничке и службене).
Број осовинских километара под збирном робом није уведен у статистику и зато га треба извести из броја тонских километара.
Зарад тога треба најпре одредити у колико су
„искоришћени: мртав терет вагона и њихова запре мина кад се товаре посебним пакетима. Просечно стаје у вагон око 2,5 тоне пакета. Кад се са тим
километара добиће се број узет двапут На овај начин лако се налази однос ноји тражимо пода) и под б).
Сад ће само примена образаца бити у толико
бројем подели број тонских број вагонских километара а овај
даће нам број осовинских километара.
„ношћу и ако он мисли да је дефицит пре
тачнија у колико боље извршимо поделу трошкова у
главне споредне ит,д. одељке.
Има још један рачунски елеменат који треба
амортизација и интерес уло-
инсталацију
увести а то је у колико женог капитала за железничку збирну робу. Јер у колико буде непокривених трошкова у толико ће државна гаранција бити оптерећена. Али који део треба да плати пошиљач збирне робе за рачун интереса и амортизација.2 Ту су нарочито што се тиче
пада на
већма
мишљења сасвим подељена, Ми службе око путничког промета и промета робе према осовинским километрима. Затим је онај део који пада
на робу подељен по тонским
примене образаца. смо тај део поделили између
километрима на збирну робу и робу по пуним вагонима.
На основу постављених принципа г. МејећзСЛоп констатује за сваки тонски километар нето збирне робе по 7,25 сантима.
Али и ако је аутор рачунао са највећом обгирвећи но мањи, он ипак на завршетку претпоставља да је де: фицит
за сваки тонски километар само 5 сантима.
Према овоме просечни дефицит за разне дирек ције немачких и аустриских железница налази овако
А. — Немачке железнице Баденске годишње дин. 3 400000 Баварске У; ' 8 880 000 Саксонске “ 5 6070 000 Виртембершке ,, 1 3 000 000 Пруска Хесен. ,, „ 55760 000 Свега за немачке желез. 77110 000
ђорба с прашином по друмобима.
(Наставак)
У Немачкој је образовано које роизводи једну врсту уља лако растворног у води и врло течног. То се уље зове Мег тиши. Вепе да ово уље лакше продире у горњи строј друма но тер. Растворено у води може продрети испод површине на 3 — 5 сантиметара при том слепи зрнца прашине и песка једно за друго. Ово уље не спречава само обра-
зовање прашине на друму самом, већ везује и ону пра-
једно друштво
шину коју ветар с друге стране навеје, Главни састојди Веструмита ови су: непречишћен петролеум, калијев сапун и амонијак. У Немачкој кршта тона Зеструмита око 100 марака, према томе стаје прво натапање рума 5 — 6 м. широког по километру око 150 до 200 марака, Доцније се друм поново натапа разблаженим Веструмитом те је с тога јефтиније. У многим градовима у Немачкој: у Берлину, Франкфурту. Дрезди итд
чињени су с тим покушаји који су испали добро. |окушаји који од године 1904 врши у Минхену друштво за сузбијање прашине, показали су, да дејство Веструмина не траје дуго.
У Ирској за време Согдоп — трка 1902. године био је један цео тркачке стазе натопљен Веструмином, За време немачких Сотдоп — Веппећ — трка у Хамбургу 1903. године била је цела тркачка стаза дугачка 50 километара непосредно пред трку натопљена Ве-. струмином. Овоме се између осталог има благодарити што при тим тркама није било несрећних случајева јер иначе при тркачким утакмицама несрећа бива врло много. Махом они што управљају аутомобилом због прашине не могу јасно да виде шта бива напред те зато често бива судара.
још је у питању, да ли је употребом Веструмита. најбоље решено питање о сузбијању прашине,