Српски технички лист

06.

1.) Да већина исте комисије није примила трасу (преко Вешала и Столица) као што јето у поменутом чланку речено, него је према нарочитој наредби Министра Грађевина навела све добре и рбаве стране како прве трасе преко Вешала н Столица тако и трасе преко Обрадове Стелиде, изрично напомињући при своме закључку, да се не упушта у оцену која је од ових двеју траса боља

2.) Даље се види, да већина није састављала апсолутно никакав приближан предрачун, као што је то у поменутом чланку речено, већ је то у својој допуни извештаја учинио пок. К. Живковић, као што се то јасно види из напред изложеног извешћа.

3.) Даље у поменутом чланку наводи се, да већина није дошла до дефинитивне одлуке, јер је било тешко упоредити већ готову обележену трасу са тра-

сом која тек у скици на хартији постоји. Комисији није ни стављено у задатак, као што

се то види из предње наредбе о саставу исте, да донесе дефинитивну одлуку о томе, која је траса од обеју боља, већ да поднесе извештај о добрим и рбавим странама једне и друге трасе, коме је задатку комисија у своме извешћу у пуној мери одговорила, а

да би се до дефинитивне одлуке могло доћи потребно

је било, да су обе трасе биле обележене на терену а сем тога потребно ј6 било, имати за обе трасе под-

једнако израђене планове, па и предрачуне што као

што се из самога извештаја види није постајало. 4). После наведенога узрока зашто већина није

дошла до дефинитавне одлуке, писац даље вели: „И

зато. (већина) предлаже студију трасе

уз Грзу, садање напуштене трасе, студију измена на траси преко Вешала и да г. Јирачек изради потпуно својпројежат Овако извртање прецизнога предлога већине комисије, којим, као што се из предњег извештаја јасно види, већина због важности прадмета предлаже и студију једне могуће трасе уз Грзу па Гарском падином ка Стражи, може да служи самоме писцу на част, јер и лајик, ако само баци поглед на генералштабну карту, увериће се одмах, да варијанта, која би водила уз Грзу па Гарском падином ка Стражи, неби ни у ком случају водила ни уз Честобродицу нита би излазила на Столице, куда води садања напуштена траса, већ би водећи уз Грзу дохватила се Гарскога потока а отуд Гарском падином право ка Стражи, дакле исувише је јасно, да већина комисијеније никако предложила

студију садање напуштене трасе. Какву је намеру имао писац када је као стручњак могао овако што, па још под својим потписом

подметнути већини комисије, не може се знати, само је више но сигурно, ца није имао ни из далека ону намеру, коју је у самом наслову овога чланка истакао, а то је, да унесе мало више светлости у послове око Честобродичке железничке трасе.

5.) Најзад у поменутом чланку је наведено још и ово врло важно мишљење пишчево а то је: „Клица пројекта трасе уз Грзудаклеје уизвештајувећине ове комисије.“

Да бих разуверио све читаоце Орп. Техн. Листа

да мисле као што писац вепи, да је клица пројекта трасе уз Грзу у извештају већине ове комисије, да је дакле ово мишљење пишчево скроз и скроз погрешно»

| користићу се доказима самога писца, јер је под пот-

писом његовим у истоме чланку а на страни 157. штампано ово што следује: „Од времена на време, како су кад политичке

прилике захтевале, потрзано је питање о тој прузи ла је у своје време пок. М. Марковић био студирао трасу за нормални колосек од Параћина-дајечару. Ова се прва траса у своме делу до прелаза вододелнице између Мораве и Тимока у главноме развијала оном

падином којом је саграђен данашњи Честобродички пут. Дакле, прва траса Параћин-Зајечар до прелаза

вододелнице између Мораве и Тимока развијала се десном падином којом је саграђен данашњи Честобродички пут, а овај је као што је познато саграђен донекле уз реку Грзу па прешав исту води даље уз Честобродицу до Столица као вододелнице, развијајући се уз потоке: Репушарски, ОСлеменски и Жив«ов поток, који утичу у Честобродицу,

Дакле, прва траса кроз Честобродицу коју је положио пок. М. Марковић, водила је падинама који-

' ма је данашњи Честобродички пут саграбен а то је уз

реку Грзу и Честобродицу, дакле клица пројекта уз Грзу лежи у првој траси М. Марковића а не у изве-

| штају већине комисије. — То је без сумње знао сам

писац, тим пре, што је то у истоме чланку још пре

| извештаја већине комисије цитирао а доцније закључио

друкше. Незнам само зашто му је то требало, јер овако нелогичним написом не може никоме натурити своје

погрешно мишљење, да клица пројекта уз Грзу лежи у извештају већине комисије. Из свега овога јасно се види, да поменутим члан-

ком у колико се то тиче извештаја већине поменуте комисије, не само да није унешено више светлости у ово питање, него је овако изопаченим тумачењем извештаја већине ово питање можда од стране писца намерно замршено у циљу, да колико толико баци кривицу за познати неуспех и на већину поменуте ко-

мисије, која је као што се види потпуно тачно на постављена јсј питања и одговорила.

Штампање извештаја ове комисије нека послужи у исто време као објашњење и свима оним колегама који довољно о томе необавештени претресајући ово питање на месним скуповима Удружења, изражавају се неповољно о раду ове комисије.

Молим уредништво, да изволи овај одговор штампати као исправ«у на изнети рад ове комисије, којој сам имао част да припадам..

С поштовањем М. Ј. Божић начелник инжењерског одељењ; Министарства Грађевална

Београд 15-М-908. г.