Српски технички лист

— 232 —

„на сваки начин да представи моја траса „преко Обрадове Столице као најскупља“ или, другим речима: Огњан Кузмановић, који је радио предрачун и повукао осу тунела намерно је хтео да оштети државну касу, само да би поскупио Јирачекову трасу на штету угледа г. Јирачека као трасера ! Траса г. Јирачека онаква, какву је он

предложио дирекцији, била је и пре одбачена и морала је бити одбачена, и сада је одбачена због тога што има мана — што је неисправна. Предрачун г. Јирачека за тунел из првог чланка треба прочитати, па ће бити објашњено сумњичење у другом чланку.

Његово тврђење у првом чланку:

„тврдо сам уверен, да сам поверени ми

„задатак тачно итехнички потпуно исправ-

„но и у корист трасе ов: пруге решио“ лук је и вода, јер је побегао од честобродичког црвеног пешчара због његове нестабилности и ради тога пројекговао тунел од 1620 м, да би одмах после вододелнице запливао опет са својом трасом преко дубоких јаруга у царство вечитога покрета црвеног пешчара, држећи своју нивелету високо у страни и засецајући нестаби. ну страну „доста високим укопима“ (како сам признаје) и засипајући јаруге високим насипима од рђавог материјала до миле воље.

(Овај црвени пешчар у Суваји у првом свом чланку, храбрећи себе, овако црта:

„На делу пруге од великог тунела до-

„ле у Вел. Суваји има неколико повиших „насипа и укопа, но сви су кратки, — и „метеријал од излаза из тунела до Мале „Суваје (км. 30 + 400 — км. 33 + 700) „и ако је црвепи пешчар — изврстан је (!!) „пошто цела пруга ту лежи у присоју, гре„јана сунцем, сува је и оцедита ине води „по високим страним косинама, но неких „највише 16 м над „В. Сувајом“ !!

А заборавио је шта је рекао, говорећи напред у истом чланку о сада напуштеној траси у Честобродици, где вели да се та траса, кој» је у присоју, не разликује много од оне преко Вешала (на другој обали Честобродице) која је у осоју, не разликује се много по нестабилности терена (и ако је сунцем огрејана!). А тај исти црвени пешчар у В. Суваји г' Јирачек у свом овом последњем чланку, који пише после године дана, назива „паречно клизавим ирвеним пешчаром, замерајући сада оме пројекту што, водећи линију по дну Вел. Суваје скромним насипом по. ливадама и равном терену, само додирујем десну обалу на дужини од 30 м.

То је баш грешка у свих наших трасе-

ра честобродичких, што нису никада били на чисто са тим материјалом од распаднутог црвеног пешчара. Час им је овај терен мало више у страни стабилан, час опет мало ниже, час један поток бољи од другога, час једна обала боља од друге, а ни један, па ни г. Јирачек, није био с тим начисто, да све ове партије терена у црвеном пешчару не ваљају и да личе једна на другу као један мућак на други, па био црвени пешчар у Сењском Руднику, био он у Малој или у Великој Честобродици, био он у Св. Петру или у Суваји, па, најзад био он на десној или левој обали Суваје !

Спуштањем нивелете у дно В. Суваје скинут је црвени пешчар с дневног реда на отвореној прузи, он је редуциран само на тунел, а то се неможе да избегне. Све су трасе имале тунела у црвеним пешчару, нека мање нека више, па је и г Јирачек имао. Један странац колега (дакле, није рођени србин инжињер) са изобиљном праксом рекао је једном приликом у Вел. Суваји:

„Егзе дигећ Ффезе Аепдегипр, Фштећ Т1е„јепевипо дег Мецене шв зиаја — Тај, „а5Е фезе Тгасе ђаштајо семогдеп.“ Г. Ји-

рачек се сад улагује око те спасоносне идеје, велећи у свом последњем чланку :

„но сада је линија измењена тако да ту„нел износи за 300 м више т. ј. неких „ 1920 м. Ова измена учињена је у тој „цељи, да се на В. Сувају изађе што ни„же изнад реке, чиме се постиже знатна „уштеда на једно 3,5 км. дужине у земља„ним и вештачким радовима“ (зар само, а „руч 2) идући низ Сувају. Ову сам измену „нагласио већ и у моме извештају дирек„цији од 16. т. 1906. и у моме чланку „још једна реч у дванаестом часу“... у 12 „броју Техн Листа од 25. Марта 1907 год“

Он овд: читаоцу намеће погрешно тумачење Нисам због тога спустио нивелету у дно В. Сувајг, да би уштедео у земљаним радовима и на зидању објеката, коју уштеду он и у првом свом чланку помиње, велећи, како би се улазак тунела на његовом пројекту могао спустити још за 2, 90 3,00 м, да би се кота прелаза преко вододелнице за толико исто смањила, „чиме би се

„уједно на целој линији у Вел. Суваји „сви насипи за 2,80 — 93,00 м снизили „и објекти скратили,.... „рачунајући са ситницама а заборављајући крупне ствари. Нивелету сам спустио у дно долине, као што напред рекох, да би ручевита страна од црвеног пешчара била потпуно елиминисана, —

урадио сам оно, што су памстни људи на