Српски технички лист

— 235 —

0 реформи наше железкичке тајлиђе.

(наставак)

Тарифа сппровозне робе,

Док још није био развијен железнички промет, на многим се железницама није разликовало да ли ће се роба возити великом или малом брзинсм. Па и данас ће се наћи железница код којих се експлоатација врши мешовитим возовима и код којих у истим не може бити говора о разлици између велике и мале брзине вожње. |

Сем тога, с почетка је већина железница била у привагним рукама те је и експлоатација њихова била подешена специјалним интересима друштва чија је железница. Зато није било јединства у принципима за склапање тарифе уопште. На разним пругама била је разнолика кпасификација робе те се плаћала и разнолика возарина. Махом је превлађивао систем тарифирања робе по вредности. Било је врло тешко наћи се у тарифама за транспорт робе не само за транспорт преко граница двеју или неколико железничких управа већ и у самим границама њиховим.

Али се ускоро увидело, да је преко потребно створити јединство у таксирању робе како би ова могла доспевата на што удаљеније тргове. У том погледу су трговци и индустријалци који имају највише интереса од редовног брзог и јефтиног превоза робе учинили највише.

У Немачкој су железнице биле под управом неколиких друштава, и у неколико махова покушавали су да се постигне јединство у тарифирању робе.

(С почетка су рачунали цену транспорта по тежини, За једну центу робе плаћала се једна цена, за две центе нешто мања цена транспорта итд. —- цена је дакле опадала у неколико у колико се предавала на вожњу већа количина робе. Затим су на неколиким конгресима покушали заснивање једнолике тарифе бар у обиму удружења немачких железничких управа које је склопљено још 1847. године. На тим конгресима успело се да се роба класификује с једне стране по вредности а с друге стране по запремини и по тешкоћама за транспортовање. Тако су у нарочиту класу дошли предмети који заузимају много места (кабаста роба), у другу опет класу одвојени су предмети лако запаљиви или они који могу експлодовати; у трећу класу предмети који служе као сировина и товаре се у пуним вагонима и то или тако да се искористи цела

моћ. ношења вагона или само половина итд. У опште : се дошло до природније класификације робе и до појединих цена подвоза за.поједине артикле.

У једно доба појавила се била у Елзасу тако звана природна класификација основана на принципу да роба плаћа возарину према простору који у вагону заузима. То је било у периоди између 1860. и 1870. године. Циљ је био; да се упрости таксирање робе;

да се сузбију разнолике произвољне мере разнах цруштава при таксирању возарина; да се најзад сведу све та«се на једну норму. Нарочито пак тим системом тарифа борили су се противу таксирања возарине према вредности робе што у ствари нема народно економског оправдања. Јер, што је већа вредност робе тим је већа и одговорност железнице ако би се роба покварила, изгубила или уништила. Разлог којим су бранили овај систем био је тај што транспортна служба има право да наплати само онолико колико има посла око експедиције и преноса, па ма колика била вредност робе.

ЏШрва је била Насавска железница која је увела у живот ове принципе. Према томе подељен је трансробе на ове класе:

1). Брзовозна роба

2). Денчана роба

3). Кабаста роба

4). Роба у пуним вагонима.

Ова четврта класа имала је две класе: класа робе која попуњава сву тежину вагона од 10000 кила и класа робе која својом тежином може само половину моћи ношења вагона да искористи, и ако испуњава потпуну запремину вагона. После рата 1870 год. уве дена је та метода иу Елзас-Лотрингији. По тој методи подељена је роба овако:

Брзовозна роба:

Класа А, за пуне вагоне у тежини 5000 килограма. Класа А, за пуне вагоне у тежини од 10000 килограма обе у затвореним вагонима.

Класа В, за робу која се предаје у пуним вагонима а тежи 5000 кил.

Класа Ва за робу која се предаје у пуним вагонима а тежи 10000 кил обе класе у отвореним вагонима. Сем тога били су за пошиљку везани и извесни услови о доплати за већу тежину, за мању тежину и т.д. А поред тога још је регулисана и одговорност железнице за квар робе.

И ако на први поглед изгледа да је тарифирање по запремини, т.ј. по количини употребљеног простора дотичног возног срества ипак јеу горњој класификацији у неколико тарифа подешена и према вредности робе. јер постоје две класе: класа робе у отвореним вагонима (свакојако робе мање вредности) и класа робе у затвореним вагонима (скупоценија роба),

Слични су принципи тарифирања били уведни и на другим железницама али су сви укинути до 1877, године. '

(наставиће се)