Српски технички лист

— 234 —-

духа. У Лондону његови склонити скверови у сред великих блокова и велики паркози у сред града, стваран су доказ, да та струја постоји. Даље, цели градови у вртовима (багепефа ће), или око Беча пројектовани „Уаја- ата _ Улезеп— Вате, и т. д. све се то више и више приближују оријенталском теферичу и булбудеру

где ће се човек опет осетити човеком, а не само као једна ситна закивка огромне и хучне неке машине.

И на појединим грађевинама, модерно је да се примењују орјенталски мотиви. Мошеје од калуха ибн. Обдалаха у Конеји „које су од прилике у исто доба грађене као и наша Грачаница, дале су Товнзенду постројни мотив његовој Ућњесћаре] Ат -- (тајсту и народној библиотеци В1зећоравафбе у Лондону; даље чувени пример од Олбриха за Дармштатску уметничку мзложбену зграду. Или још старији примерци од оних у Енглеској, у Чикагу: Раблаах ВиПата: у Мингапомасу; Сашиђег Ехсћапсе који, као и УћИзсаре! Ат; (палету, подсећа на сада већ сасвим разорену фасаду цркве Турманин у Сирији. — — Најзад ВЕтИлусбуајк у својој књизи; „Пле ђИдепде Кипз| Чет Сесепуагј“ наводи Оријент као трећу велесилу модерне архитектуре (%нтику, Готику и Оријент.)

Дакле као што се види, само зато што је и Оријент ушао у моду, наш стил има ипак будућности. Али засада ми још срамежљиво прикривамо да је наш

стил специфично оријенталски, па бојажљиво и пипаво византинизирамо романски и ренесанс-стил, строго се чувајући и мучећи се, да грађевине не добију т. 3, „турски“ тип.

Оно што Енглези, Немци, Американци и други културни народи, силом пресађују из Оријента, ми смо у далеко повољнијем положају, да цртамо из пуног историјом освештаног живота; па ипак чекамо ето од њих, да нам прво они покажу, да и тако што може бити модерно. Бадава, нам је модерност за шаљиве приче! —- И остаће за шаљиве приче јер треба из основе мењати правац којим смо пошли, т. ј. треба почети са изменом свију наших сакатих градских регулација, што засада нема изгледа на успех, а ево због чега:

„Тако је и у осталом паметном свету, — по Европама!“ — доказује сваком приликом Чаршија, а стручњаци сервилно секундирају том баналном усклику, подешавајући свој рад најнеразвијенијем укусу чаршије. Тај неразвијен укус чаршије захтева, да се хитно, без обзира на наша средства и локалне потребе, простим махом невештим копијама, пресађују модерне установе: а ово је довело до жалосног, сурог провизориума целе наше околине. Тим т. з. модернитетом уништено је до корена свако карактерично обележје индивидуалности локалних прилика и народности, а од тога

су највише страдали наши градови, који су регулисани Београд, наша

тим више је настрадала, јер

по „закону о местима.“ престоница

поред закона о местима за њу је преко ноћ скрпљен и већ друга деценија како важи некакав „Грађевински закон“

за њу модеран

који је доказано. ~) лошији, од сличних закона ма

које германске паланке. Под обичним називом „Мода“,

промењљиво, нестално, — међутим „Мода“ по којој

разумемо нешто

су регулисавани у прошлом веку европски и амерички градози, векове векује још од доба оснивања древног Вавилона. Вечити израз те моде, једнолика јо умиформа, прописана „милошћу Божијом и вољом народа“ од једне апсолустистичке, све подчињујуће, безобзирне воље.»%)

„У име униформе подижу се бедеми, усеци и насипи, виадукти и дизалице у име униформе стваравратоломне улице и монументалне ругобе. крешу се приватна имања; стварају се педантне закон-

ју се као

ске сметње спонтаном разво'у; са економном гледишта сипом се срља у банкротст:о, а монотонијом својом, униформа у клицу покрет; једном речи, та „вештина“ у изради регулационих иланова, снабдевена је свим могућим убиственим оружјем ###) против природе, — а све само у име униформе, без и најмањег природног повода и ван сваке потребе, а са безазленим и лакоумним уверењем, да је та вештина „Модерна“.

сатире сваки естетички

Из горњих навода види се, да и код нас полако продиру здравије идеје у јавном мишљењу, што нам може у неколико служити на утеху. Сем тога, као што смо горе видели, град у врту и ориенталски тип грађевина најмодерније (али и грпродне) су тежње културног ада, да неће дуго трајати када већ нисмо те

света и зато је оправдава док и ми дођемо до тог сазнања, лепе среће, да свету предходимо примером, створеним из наших непосредно урођених прилика,

Д. л.

#) Доказано зато, јер од како постоји „закон грађевински за варош Београд“, у више маха заседавале су разне званичне комисије и доносиле у преводу такве законе разних немачких градова, ради поправ ке Београдског закона.

##) Види „Нарол“ бр. 47 год. 1906. под „Градско грађевинарство“, специелно под „Мода и униформа.“

#еЕ) Види „Законитост“ бр. 197 од 1901. год. у разлагању г, Чађевића о „крваву ножу“, као и у „Техн. гласнику“ бр. 3. и 4, такође из год. 1901, под „Ћуд светине и регулација

вароши“.