Српски технички лист

— 267 —

знатној мери. Али је ускоро велика потрошња угља изазвала врло велики промет и приходи су знатно скочили, а сем тога ово је благотворно упливисало на благостање предела.

Најзад се регулисало и питање о узајамној употреби вагона и о обрачуну по том предмету.

Пруска је установила у Берлину, Лајпцигу, Хамбургу, Келну и Франкфурту на Мајни нарочите канцеларије за обавештавање које се давало бесплатно, не само о тарифама и прописима који важе за државне железнице него и за оне који важе за приватне,

Уведен је и рекламациони одељак по принципу код олденбуршке железнице.

Најзад уведена је и статистика која се од времена на време публикује (1883 год.) и из које се може јасно видети цео рад и све што се тиче промета и трговине.

Доцније су се Пруској придружиле и остале дри жаве Немачког Савеза па и неке приватне железнице што је врло добро упливисало на благостање свију предела с народно економског гледишта.

Изузетне тарифе наравно нису регулисане општом тарифом али важне изузетке мора ипак да одобри и централна управа. Иначе те изузетне тарифе прописује свака дирекција за своју територију независно То је нека врста јавних рефакција.

Сем овога свега, постоје тачни прописи о преносу пртљаг, саобраћајних средстава (кола итд.) мртваца. Нарочити су ставови за пренос животиња питомих и дивљих према величини животиња и броју глава.

АДМИНИСТРАЦИЈА.

Осуђен Архитекта. Седмични Лист Бугарских инжењера и архитекта јавља, да је софијски првостепени суд на дан 25. јуна ове год. осудио А. Ставрева архитекту на 6 месеци тамничног затвора и 1000 пева (динара) глобе с тога што је нашао да је он крив паду скела при грађењу Земљоделске Банке, којом је приликом тешко рањено 8 раденика а један је погинуо.

Наш Казнени Законик у 5 329 т. 20 прописује: Да се казни затвором од једног до три дана или у новцу од једног до три талира мајстор, који правећи какву зграду скеле добро не утврди, него се ове сруше, или копајући темељ или бунар, земљу са стране не подупре, него се ова сурва, не сматрајући на то што нико повређен није.

Даље 9. 185. истог законика прописује: зидари и дучђери који при подизању каквих здања ила граБевина противу признатих правила зидања и грађевине такво што начине и построје, да отуда каква опасност за људе произиђе, да се казне у новцу од пе-

десет до три стотине талира, или затвором од један.

до шест месеци.)

У повтореном случају може им се забранити самостално упражњавање њиховог заната или художества, за неко време или за свагда.

И Грађански Законик има један пропис који би у извесним случајевима могао имати пресудан значај, а то је 6. 928. з. који гласи: Архитекти и предузимачи ослобобавају се одговорности после десет година за тврђе грађевине и предузећа, који су извршили или управљали.

Б. — УП. — 190.. Бор.

Ко је надлежан Главну велику зграду на Цветном Тргу у Београду озидало је некада Друштво за улепшавање Врачара, а сада, ако се не варамо, ту зграду као и цео трг експлоатише Општина Београд= ска. На тој главној згради на западном њеном углу пролази олучна цев кроз главни венац, који је непосредно испод капљенице а озидан опекама.

Она опека или комад опеке, који се налази испред олучне цеви, зато да одржи везу и целину венцу, тако лабаво стоји, да сваког тренутка може пасти са висине веће од 8 мети то на оном месту, где је поштанско савдуче и где преко целога дана а нарочито у јутру свет тако рећи гамиже, где тај комад опеке свакога трену-

тка може некога убити или онеспособити за рад. Поред овога комада -- још три опеке, помериле су се из свога лежишта и прети падом, само не тако брзо као онај комад испред олука.

Чија је дужност да ово види и уклони опасност» Када би ово било на згради каквога опозиционара човека који није у вољи власти, онда би то видела и онда би и једна и чини се

државна и општинска полиција, друга била за то надлежна. Али овако... није нико надлежан, никога се не тиче, нико не види !>

Ипак би требало бар неко да то види, а то је архитектонско одељење Општине Београдске, ако „општина заиста експлоатише ову зграду, као што ми мислимо, И ово је један прилог — и ако мали — грађи за грађевинско — полицијски закон.

Јула 1908. Београд. К.

Рад Удружења Српских Инжењера и Архитекта

Записник редовне годишње скупштине Удружења Срп.

Инжењера и Архитекта која је одржана 1.

јуна 1908. године у Београду у сали универзитета, (Свршетак)

Прочитани су извештаји редакционог одбора: о Српском Техничком Листу; „благајника и контролног одбора о имовном стању (што је оштампано у листу) па је дата разрешница управном одбору.