Српски технички лист

— 268 —

После овога прешло се на читање пројекта бу, џета за 1908/9. годину (штампани су у листу), који се и утврђују.

После свега овога грешло се на даљу тачку днев» нога реда, на избор нове управе.

За председника је изабран г. Коста Д. Главинић.

За ппредседника г. Кирило Савић.

За чланове управног одбора г. г.

Душан Божић, Др. Маслаћ, Јован Андрејевић, Живојин Димитријевић, Павле Димић, Дрггољуб Мирковић, и Милорад Поповић.

За чланове контролног одбора забрани су г.г. Пера Омедеревац, М. Павлићевић и М, Павловић.

г. К. Главинић се захваљује у име целе управе за почаст и поверење, који се њему и целој уграви указује од чланова удружења. Он сам вели, не осећа се заслужним да буде почаствован избором. Зебе за успех, ако не набе довесљео потгоре код чланова удружења. Он ће се трудити да укстиеко гсд буде могао удружење заузме онакав положај, нарочито у раду на уређењу и доношењу потребних закона за инжењерску струку, какав положај и доликује самом удружењу. Моменат је згодан, да се извојују и у Србији техничкој струци она права и онај положај, који она има и у другим државама, а који и заслужује својим радом на побољшању економских прилика у земљи. И баш због тога, што су ови моменти овако згодно дошли у стицај са стварањем закона о устројству министарства грађевина осећа сву тежину и одговорност коју ће ова управа имати, па понова изјављује и обећава, да ће се моћи примити овога тешкога алии пунога части посла, ако се и од стране чланова обећа онаква потпора, каква је потребна за овако важне и пресудне тренутке по сво техничарство у Србији, На крају жели срећан рад на овоме послу и жели да се чланови не преваре у његовом избору.

Прелази се на даљу тачку: предлози и питаља чланова.

г. П]. Јогановић пита зашто управа није изнела пред удружење питање о његовом отпуштању из општине београдске. Он је у својој преставци тражио суд части и до данашњег дана управа није ништа урадила по томе. Зебе, да се тиме не створи преседан, па да се така незгода може десити свакоме, нарочито у општини, где се налазе људи који могу да подмећу и стварају разне кривице. Моли нову управу да изнесе ову ствар, из које ће се видети неколегијално понашање другова из општине, на седници меснога скупа, па да се образује суд части,он га жели и тражи.

Председник одговара, да ову ствар није износио пред удружење због тога, што зна, да је у општини одређена једна комисија, која ради на овој ствари, па не би било згодно, да се овај посао прејудицира, пре но што општински одбор не буде донео своје решење по овоме,

г. М. Смиљанаћ говори о институцији „Словенског Југа“ и моли да се и од стране удружења и његових чланова потпомогне ова установа.

Председник изјављује да у питањима, Словенског Југа“ и нашег удружења нема узајмне везе, па због тога, а и по уставу не може се чинити никакве ломоћи ; једино што се може учинити то је, да се члановима и њиховој увиђаности стави овај предлог на срце.

Пошто није било више јављених говорника то је збор закључен у 12!/, часова,

1. јуна 1908. год. У Београду.

Председник Нестор Манојловић Секретари Жив Димитријевић. В. Трипковић.

БЕЛЕШКЕ

Берлинско ново транспортно срество. Берлин је добио недавно ново транспортно срество. Априла месеца о. г. чињена је прва проба с друмским возом. Једна друмска парна локомотива возипа је за собом шест двоколица која су била натоварена са 88 буради пива. Целокупна тежина износила је !5 тони. Сви су успони лепо савладани. Локомотива има два парна мотора а ложи се теровим уљем које готово не даје никаква дима при сагоревању нити има каква задаха. Просечна брзина вожње износила је 8 километара на сат. Кола тако добро иду за локомотивом да и при најоштријим кривинама пролазе истим колосеком којим и локомотива. За овај начин транспорта заинтересовале су

се и војне власти. Ј.

Тунели испод Њујорка и испод Худзона. У Њујорку су извршују величанствени тунели. Ту скоро свршено је пробијање једног тунела који носи назив Ветуоп ипе! а извршује га „Јпфегђогоцећ РВарза ТтапзЊ Сошрапу“ Ови су тунелски радови од интереса не само по техничким тешкоћама на које се, наилази већ и по брзини којом се извршују, Тунели имају да олакшају саобраћај између Њујорка и Гопео Јајап -а које! раздваја Еазђ Кјуер широка 1000 метара а на најдубљем месту дубок 22м. Испод те реке граде сад 8 тунела и на раду раде око 8000 људи. Трошкови грађења изнеће 50 милиона марака — 62 500 000 динара. Од ових осам тунела два тунела израђује поменуто друштво у чијим су рукама готово сва саобраћајна средства Њујорка: велика разграната мрежа уличних железница, надземне

Х • и подземне железнице. Оба су тутела паралелна. Један

од њих служи га саобраћај у источном правцу. Оба тунела почињу код једне велике подземне станице око 22 метра испод површине земље и то у 42. улици недалеко од , бтапа сешта! бабоп“ где путници излазе

| |