Српски технички лист

= >8

(“==

који би за овај рад требало готово сав набавити са Студија економије И социјалне науке

стране, нарочито кола за грејање и поливање тера која су тада израђивана само у Француској и стала

за запремину од 600 л. суму од 1— 8000 динара. Тре- |

бало је за први почетак бар двоја кола сто тони тера и нешто ситнијег специјалног алата, осим тога и нарочита радна снага. је у нацрт буџета суму од 30000 динара. Но 6: џет се Ер

За сље то стављена

тада махом брисањем или редуковањем појединих већих позиција грађевинских а нарочито оне на израду или поправку калдрми, па је и ова предложена по зиција на сузбијању прашине морала да се жртвује равнотежи — избрисана је.

ја сам у марту 1907, иступио из општинске слуНајзад би још напоменуо нешто о материјалу употребљеном

жбе па незнам шта је даље рађено по овоме.

за израду макадама и стаза по шеталиштима. За макадаме узима се туцаник израђен руком а за стазе речни. шљунак какав се добија са ушћа Колубаре и Мораве.- Ни један ни други материјал не одговара лотпуно потргби. Гуцаних ја неједнака зрла махом сувише крупан, има га доста и од кошуљице са мајданских површина. Речни шљунак толико је разноликог зрна и са огромним процентом песка, да се и после вишекратног просејавања врло тешко набија ручним ваљ ком, који се једино може по стазама шеталишта да употреби. Требало је дакле тражити бољи матери'лл, у толико што ће се руком израђени туцаник заменити. туцаником који ће израдити машина а при овој изради -— разуме се већих количина— добио би се као остатак ситан оштар туцаник (ет155) за израду горњег слоја пешачких стаза, који би са релативно мало тера

давао одличан тер — макадам.

Мотор за кретање машине за израду туцаника (а фећитећег) имапа је општина у своме парном ваљку са 12 инд. коњ. снага јачине. Машина је дали редовно производи

набављена, Свакојако би као битни услов за њен успешан рад

туцаник то не знам.

општина требала да иска свој каменолом или да га закупи за дужи низ година. И у томе погледу радио сам али се сви преговоди морали разбити о претеране захтеве појединих сопственика. Набавка камења за кеј била је тада у изгледу и она је пресудно утицала на ово питање.

Из овога кратког излагања увериће се читаоци, да је београдска општина имала озбиљну вољу да учини све на рационална сузбијање прашине, али је низ питања која је ваљало претходно решити био врло

дуг и тешкоће врло велике. Неготин. Септ. 1908. М. Ј. Валента

ва Ли шкопама. _

„о Технички недељни часопис „Те обте су“ доноси у својим последњим бројевима од о. г. опширну

расправу г. Маштсе ВеПст-а о томе предмету. Ми

"сматрамо да ј6 ова расправа тако важна да треба да

ве прочита и онај круг читалаца, који не читају страну литературу озе врсте; а нарочито они фактори, који имају да одлучују о распореду наставе на нашој политехници. факултет има о овом предмету већ своје одређено мишљење. Технички факултет налази да је доиста потребно, да будући инже. потребна знања из народне е-

Наш технички

њери треба да добију кономије, те је с тога у распоред предавања за техпредмет али као фа. није успео да тај

нички факултет стављен и тај култативан. Ну до данас факултет свој програм и оствари. — Међутим ова расправа тражи за наставу економије и социологије много више но што тражи наш технички факултет. Да би се добили асни појмови о. том ми доносимо ову расправу у целости.

1. Потреба предавања народне економије и социјалне науке на техничким школама.

Улога, коју има инжењер, шеф каквог предузећа, у модерној индустрији изискује да он'има не само темељну техничку спрему, већ и потребна знања из економије и социологије.

Чим ступе на поље праксе, инжењер и шеф

предузећа сусрећу на свом путу на сваком кораку не

саме техничка питања, већ и пита. социјална и е-

кономска. Ако рецимо има да се сагради какав друм, железница или канал, онда је не само потребно проучити техничку могућност за остварење замисли, већ је потребно наћи и финансијску могућност за “звршење а поред тога треба умети савладати теш«оће, које се јављају при набазци радне снаге, 'при руковођењу масе радника у послу и тешкоће око исхране њихове за време извршења радова.

Прошло је оно време, кад је индустријалац био сигуран, да ће у каријере, срећу, наћи оне неминовне елементе, који су му по-

почетку своје онако на

требни да допуни своје знање на економском и социјалном пољу, која су га знања тек учинила потпуним инжењером с техничког гледишта. Сад за то не ма ни времена ни учитеља. Јер, с једне стране, шефови младог инжењера, преоптереће: и послом ужурбаног живота, не могу да се преобразе у професоре; они у „а не ученика. С" друге

послова своје струке, не може рачунати на слободно

младом. инжењеру траже сарадника,

опет стране, млади инжењер, у току

време; као некад у школској клупи које би могао упо-

требити на читање књига, из којих би научио прин-