Српски технички лист

|. Конгрес бугарских инжењера и архитекта.

Бугарско Удружење инжењера и архитекта позвало је све бугарске инжењере и архитекте на П конгрес, који ће се одржати 20., 21. и 22. марта ове године у Софији.

Задатак је конгреса да освежи и појача везе и другарство међу бугарским инжењерима и архитектама и да расправи ова питања:

[, Пошто се конгрес упозна с питањима, којима су се занимали међународни технички конгреси 1908. године у Бечу и Паризу, да се изјасни: која су од тих питања најважнија према нашим месним потребама, и да уједно искаже жеље и мисли, на који би се начин могла та питања остварити с погледом на месне услове.

П. Да се измењају мисли и искажу опште жеље о следећим месним пигањима техничке природе.

А. Каква треба да буде политика за грађење:

1,, Питање: Путова ; 2. Питање: Железница ; 8. Питање: Зграда; Регулисање и нивелација

4. Питање:

| насељених места, снабдеу вање водом, каналисање и шосирање насељених

места. 5., Питање: Хидро-технички и култур-

но-технички радови.

Б. Организација државне и општинске техничке службе, и, приватна пракса.

1. Питање: Како дасе организује државна техничка служба;

2. Питање : Како да се организује општинска техничка служба ;

3: Питање: Приватна пракса;

4. Питање: Правилник о наградама за техничке радове.

В. Каква ваља да буде основа за израду техничких пројеката путем конкурса, и која је основа и начин за препоруку.

Г. На који би се начин могло предузети издавање једног техничког билтена или анала, у коме би се објављивали сви важнији државни пројекти, општинске као и грађевине појединих Удружења.

Овом приликом конгресисти биће упознати путем евентуалних екскурзија са разним техничким и културним радовима у престоници и око ње.

О другим питањима не може се говорити, али је допуштено, да један референат може говорити о неколико питања.

О једном и истом питању може бити више реферата, као што један референат може расправљати више питања.

Раферати не треба да заузимају више од шест штампаних страна друштвених публикација (мали кварт), и да се заврши предлогом, који по томе питању треба да усвоји и конгрес.

Пошто конгрес нд може трајати више од три дана, то се неће читати реферати, но ће се само размењивати мисли и већином гласова усвајати или одбацивати предлози. С обзиром на ово реферати ће се примати до 15. фебр. 1909. г. да би се могли одштампати и послати конгресистима најдаље 10 дана пре отварања конгреса.

Реферати ће се штампати о друштвеном трошку а без награде референтима, а решење конгреса штампаће се засебно најдаље три месеца по затварању конгреса.

При отварању конгреса може се овај правилник и мењати, а при завршетку утврдиће се: где, када и са каквим ће се задатком састати Ш. конгрес.

Конгресу председава председник бугарског Инж.—Арх. друштва у Софији, а управа тога друштва чини биро конгреса.

На конгресу може учествовати сваки бугарски инжењер или архитекта без обзира на то, да ли је он члан Бугарског Удружења Инжењера и Архитекта у Софији.

За учешће на конгресу треба се пријавити најдаље до 1. марта 1909. г. којом приликом треба положити и таксу и то: 20 лева, ако није претплатник друштвених издања, а 10 лева ако је претплатник. У ову таксу не улазе трошкови око евентуалних екскурзија, банкета и других трошкова.

Положеном таксом конгресист задобија право: а). да путује са повластицом на државним железницама; 6). да учествује на конгресу и свима евентуалним екскурзијама; и в). да добије све друштвене публикације за једну годину и све реферате као и одлуке по истима.

Одредбом т. в.) могу се користити сви они који положе таксу, ма и не причуствовали конгресу.

Сваки конгресиста има право да о сваком питању говори по један пут и највише по пет минути.

Нова питања могу се покретати само на последњем састанку с тим, да се исти унесу у дневни ред за Ш. конгрес.

За помоћ Управи Удружења конгрес бира нарочити одбор, који ће се побринути, да месна јавна гласила објаве одлуке конгреса, као и да се заложи, онде где треба, да сесве одлуке остваре.

14. Јануара 1009. год. Београд.

Јпр. П. А. Димић.