Српски технички лист

-- де а

Књижевност.

Седмиченђ Листљ на Бљлгарското Инжењерно-Архитектно Дружество. Год. У. Изишао је из штампе 1. и 2. број овога листа са овим садржајем : 1., Правилник за П. конгрес бугарских инжењера и Архитекта. 2., Историја Источних железница (у отоманској империји) Инж. К. Ј. 3., Раскош на америчким железницама, П. К. Н. 4., Управљање — Фељтон преведен с француског. — Лист излази у Софији (Раковска ул. 109.) сваке суботе а цена му је 6 дин. годишње са додатком поштарине за иностранство.

БЕЛЕШКЕ.

Изгтехнике експлозива. Пронађено је нешто ново, што изгледа да ће потиснути из употребе експлозивне (праскаве материје) који су махом опасна хемијска једињења с главном основом нитроједињења. Учиниће вероватно да исчезну фабрике и стоваришта тих опасних тела од којих велика опасност непрестано прети и људима и имаовини, И ако је у данашњу технику експлозива унешено више од једне милијарде динара капитала, који би тиме изгубили врло много од своје вредности, морају ипак јвиши обзири јавне безбедности да се поставе изнад интереса катиталиста ако су истинита извешћа, која су до са позната, о новом проналаску. Проналазач, један берлински инжењер, не употребљује више као што је до сад било, нитроједињења, већ уситњену артију, струготине дрвета, прах од угља и т. д. У његовој је руци да развије благе експлозиве или најбризантније — нагле експлозиве. Фабрикација је потпуно безопасна и не подлежи никаквим правилима за сигурност. Случајне експлозије у опште су немогућне, тако, да се стотинама тона експлозива могу чувати по становима. Нови експлозив учиниће нарочито врло важне услуге техници бушења код железница, код тутета, код рудника ко т. д. Сем тога велика је згада и у томе што ће га сваки предузимач моћи сам за своју потребу фабриховати колико год хоће и каквог хоће експлозива, само ако има при руци струготима дрвета или сличног горива које се може уситнити.

| ј

Калоричка моћи крупноћа зрна код горива. Како јавља Њу-јоршки „Ејесетса! Кемјеп,“ чинио је У. [. АђђоЊ огледе о упливу који има крупноћа зрна угља на калоричку моћ. У једном истом котлу горео је наизменце седам разних сорти једног истог угља. Угаљ је решетан на тачним решетима с одређеном ширином рупа, те је угаљ та-

ко сортирао. Најситније комађе дало је најлошије резултате (ефекат 30%); двапут толики ефекат дао је угаљ чија је крупноћа била 6 мм, Угаљ 18 мм. зрна дао је најбоље резултате (70%,). Код крупнијих зрна опада ефекат. Код угља чија су зрна 32 мм. спао је ефекат опет на 600), Да Црни лак--фирнис за гвожђе. Да бисмо за премаз финих гвоздених предмета добили леп и трајашан лак, који штити гвожђе од рђе и који се даје прати а дапри том не изгуби ни мало сјај, треба стопити подједнаке делове асфалта и колофонијума у каквом суду. Кад се смоле смешају онда треба додати још половину“ запремине ланеног уља и при том непрестано мешати. Уље треба да је пречишћено или се место њега може узети и фирниз. Док се то још ради треба спремити стопљен ћилибар и додати му горњу смесу и добро измешати. Сад ес маса скине с ватре и ражиди поступно с потребном — количином терпентиновог уља. Гвожђе које треба лаковати, најпре се грундира црном масном бојом од чађи. Пошто се ова боја осуши, лакује се твожђе два или три пута.

РАСПИС

Свима начелствима окружним и Управи града Београда.

Ради правилнијег и тачнијег извршења закона о регулисању и употреби вода од 18. децембра 1905. год. и закона о водама и њиховој употреби од 26. децембра 1878. године. Господин Министар Народне Привреде изволео ми је у своме писму од 5. децембра 1908. г. ХБр. 334. учинити ову представку:

„Хидротехничком оделењу подручног ми Министарства долазе многе жалбе од појединаца, од општинских, среских и окружних власти, као и од окружних одбора, на штете које поједине реке чине сопственицима имања, а поглавито су учестале жабе. а чахеле, моде оделима луде сл Муање.

Да бих извидео у колико су те жалбе оправдане и шта је узрок штети, ја сам одређивао стручна лица из Хидротехничког одљења и из Управе Вода, да прегледају поједине реке и да сазнаду узроке штети које те реке чине. Из реферата њихових излази да је поред других узрока штети, које чине наше реке, поглавити узрок у томе што се од стране полициских и општинских власти нико не стара, да се у погледу река тачно испуњавају прописи закона о водама и њиховој употреби од 1878. год., као и закона о регулисању и употреби вода од 1905. године.

Пре свега нико не стаје на пут самовласним радовима појединиаца у кориту речном, тако да сваки, без претходног тражења дозволе од надлежне власти, одводи воду из реке и подиже поред обале и