Српски технички лист

= [Еј =

рошких 317 и приватних 588. И док су се ови бројеви од пре 30 година мало мењали, дотле се саобраћај на обалама повећао од 3,8 милиона (1885) на 10,3 милиона тона (1906) па опет никад није било заузета, више од бл места за товарење.

Из тога се види, да се ни данас још не оскудева у местима за утовар, већ само у таквим местима, која би била ближа појединим местима употребе. И ако су јавне обале за утовар врло повољ но распоређене по вароши, опет њихов положај и уређење не одговара у свему жељама трговине. Ради тога потребно је 1:) повећање јавних места за утовар и истовар и 2.) боље и потпуније снабдевање јавних обала са дизалицама и магацинима за оставу робе, која не сме бити изложена непогоди и времену. Многи примаоци робе, нарочито цигље, нису задовољни са истоваром лађа помоћу дизаљака. Ако нема на расположењу варошких стоваришта и магацина или ако су ови скупљи, то би се у много случајева одустало,од употребе дизаљака. Истина се туже лађари на велику таксу при чекању, али је то ипак знатно јефтиније него лежарина на стовариштима и поновни транспорт колима. Зато. није сигурно да ће се дизаљке много тражити чак ни на таквим обалама, где су места за товарење врло повољна и где се саобраћај нагомилава. Велика предузећа робе, која стално лађом долази, употребља-

вају сроје дизаљке стално или у већем делу године.

и тако се уложени капитал амортизира

Таква предузећа обично имају и своја сопствена имања поред обале, јер неће да зависе од несигурне употребе јавне дизаљке и неће да подносе дангубу и трошак око превоза од дизаљке до места употребе. Тиме се објашњава, што су 5 парних дизаљака једног енглеског друштва намењених за општу употребу стајали дуг низ година беспослени, и ступили су у рад тек онда, кад су од месних друштава били ангажовани за њихов сопствени саобраћај. Десет ручних дизаљака, које је држава на неколико места подигла, према своме положају различно су употребљавани. Оне подмирују од прилике трошкове око грађења и саобраћаја, при тарифској стопи од 0,40 тл. Две електричне машинске дизаљке у Шарлотенбургу на обали Ландвер-канала раде врло добро. У 1906. години свака је имала око 300 радних дана. Ово се има преписати, поред 0особито повољног положаја, и врло јефтиној тарифи од О10т/. Године 1907. варош је направила још две електричне дизаљке, нарочито за саобраћај са цигљом

И приватна имања по потреби су се снабдевала са дизаљкама и другим саобраћајним срествима. Услед тога се и број лађа знатно повећао, тако да је у години 1906. просечно 999 ту на један метар дужине обалд утоварено и истоварено.

Ну и ако се Берлински водени саобраћај, како у сравњењу са железницом тако и са рашћењем вароши, развијао сасвим правилно и одговарајући свима оправданим очекивањима, ипак нема сумње да се и на даље мора желети веће рашћење овог саобраћаја те да би велике масе робе ишле јефтинијим путем, а у исто време и олакшало путовима и железницама.

Са напредовањем водених путова и пристаништа не само да се побољшава и појефтињава уређење вароши и снабдевање са потребним намирницама, већ се олакшава хватање и одвођење атмосферских падежа и одржавање једнаког водостања као и улепшавање вароши. У опште водени путеви добро су дошли за напредовање здравља и благос-

тања становника сваке вароши. 1. — 11999. Београд Неш. М. Смиљанић

инж.

0 регулисању река

по предавању грађевин. саветника И. Полака.

(наставак)

(Осим питања: „Дејство багеровања на дно речно“, на дневном реду Миланског конгреса стајало је још и питање: „Утицај уништавања шума и исушења баруштина на ток и односе воде у рекама.“

Док је багеровању, чији је утицај на дно речно повољно оцењен од свију поменутих референата, дато готово потпуно признање као самосталној врсти регулисања река, дотле се пошумљавање још не сматра као интегрални саставни део радова за регулисање, односно величина његовог утицаја на ове радове није подједнако оцењена од свих референата на конгресу. У овом питању њихови се назори веома разилазе. До душе сви се слажу у томе да шуме повољно утичу на учвршћивање „нагнутог терена, на образовање и одржавање извора, бар код непропустљивог и нагнутог земљишта, и на режим река при малом и средњем водостању, али као што је већ поменуто, они малом неједнако цене утицај шума на климу сваког предела, на стање подземне воде у равном терену и на велике воде у реци.

Тежња да се од земљишта добију што већи приходи, од вајкада је давала повода да: се приступа сечењу шума и исушивању. Са крчењем се често пута тако далеко терало, да се исто изметало у прави пустахилук. Истоме циљу следе и они радови који се називају општим именом „мелиорације“. Не може се порећи да се услед крчења и мелиорација, било у великом или малом, облик земљине површине мења, и да се последице тога осе-

ши