Српски технички лист

ћају овде онде, истина лагано али ипак поуздано. (С тога би се тајном грађевинском саветнику КеПег-у, који каже: ове чудновате повремене промене водостања наших текућих вода не треба приписивати крчењу шума и исушивању већ климатским променама — могло на супрот рећи: да се баш промена климе, и то не у крајњем случају, може свести на утамањивање шума и исушивање, односно на промену културе — обраде земље, која је тиме извршена.

Премда данас још нисмо у стању, да последице свих ових радова и њихов утицај на количину и распоред воде у једном пределу изразимо тачно у бројевима, ипак из завршних примедби појединих референата може се прочитати бојазан да не предухитримо ма у ком погледу, односно да не донесемо закључак да је крчење „шума и исушивање "без штетног утицаја на режим једне реке. С тога «се готово сви слажу у следећем: општа корист од шума тако је постојана, њихова изванредна вредност, која почива на чувању земљине коре да је вода не 'одиоси, тако је основана; добит које оне пружају рекама задржавајући наносе и талоге тако је знатна — да је ово само довољно да насу што већој мери подстакне на култивисање шума.

По мишљењу грађевинског саветника Ј. Мо„аећи2-а за све веће сиромаштво ниских вода а издизање нивоа великих вода више се кривице може "бацити на оне културне радове којима је циљ што интензивнија обрада и искоришћавање земљишта, него на утамањивање шума и исушивање. „Већ деценијама“, каже одн, „људи се труде, да са земљишта које се култивише, одведу воду помоћу небројено много великих и малих постројења. Очигледно је да ова постројења, чији је циљ што брже одвођење површинске и подземне воде, морају имати великог утицаја на режим потока и река. Одводњавањем све нових површина, регулисањем јаруга, потока и река, грађењем нових и издизањем старих насипа ит. д. утиче се само неповољно на односе 'отицања воде у главноме кориту, које обично остаје још у старом стању. На овај начин, количине воде, које пређе или нису никако или:су само заобила„зним путем и постепено отицале са терена, одводе 'се брзо и концетрисано, што мора најзад изазвати преоптерећење главног корита. Ниво велике воде издиже се, а опасност од поплаве продире и до виших, раније од поплаве слободних добара“. Да ли је потребно да за потврду овога става упозоравамо на раније наведене, званичне извештаје о Тисир

Шеф инжењер Е. Ропн иде још и даље и у културне радове који могу имати тешких последица убраја и каналисање и исправљање реке у њиховом горњем току, ограђивање речних корита насипима

на веће дужине и Т, д. Долазимо на питање на који се начин може

помоћи овоме злу.

Да ли би можда набројане културне радове ваљало обуставитир. Одговор је кратак: не! Али се и нехотице морамо упитати: на који су начин у највећем броју случајева ти радови до данас привођени у дело. Ради што боље илустрације тога питања навешћемо неколико примера.

Једна општина жели да какву подводну ливаду, пашњак у кратко какав баровит предео дренира. Друштво се образује, пројекат испита од стране власти и добије дозвола за извршење, јер се ради само у интересу пољопривреде. Је ли предвиђено да ли се и где дренажни канали могу изливати» Разуме се: у најближи ров или поток, чије се водостање тиме једва приметно мења, свега за милиметар два.

Друга општина учини то исто и промени режим потока опет само за неколико милиметара. Или рецимо она јако пати од поплаве потока, „који протиче кроз њена поља. Ту је потребна брза по. моћ. Власт опет даје дозволу, поток се регулише и нагна да тече једним учвршћеним профалом. Да ли се и овде постарало за могућност отицања воде, Наравно за то ће се побринути суседна, ниже лежећа општина. која ће бити приморана да настави то тако звано регулисање потока. У осталом како се може утицај овог малог делимичног регулисања на даљи ток потока представити рачунски 2 Отицање воде може се овим мерама убрзати само за неколико секунада, ниво воде подићи само за неколико милиметара.

Неколико година доцније почиње у доњој, суседној општина иста игра и у скоро у место раније извијуганог поточића у реку утиче сада исправљени бујни поток. Овде се сад исто понавља само у већој мери, можда још у интересу индустрије и пловидбе—и милиметри се сабирају. Тако нпр. општина која лежи на десној обали на инундационом терену жели да га нешто мало огради „или да га сасвим обезбеди насипом. Где ће се тад разливати вода» Па на супротну обалу. И овом случају тешко је са нашим можда још нетачним формулама, изра-

зити у бројевима последице делимичног сужавања водоплавног терена. Лева обала биће поплављена свега за неколико милиметара више и ако поседници на левој страни поступе слично, то ће већ нначе и справљена река тећи опкољена насипима и с једне ис друге стране. Тако ће се одузимати реци један по један предео за разливање, и водоплавни терен реке сводити на што „мању меру. Упитајмо се шта ће сада бити, где ће сад вода> Одговор је прост: у висину. У многим случајевима из појединих милиметара образоваће се у брзо чак и читави метри. Какве све последице нису имали оних 717 просека н 5784 км. инундационих насипа на Тиси и угарској деоници Дунава!