Српски технички лист

= 62 =

По извештају графа Мапа ћ-а о Бодрокешком друштву за регулисање Тисе (1897.) Морали су насипе поред Тисе од првобитне висине од 2.00 метраћ издићи до висине од 6.00 метара. И терен између инундационих насипа постепено се издиже, а само обезбеђено земљиште иза насипа задржава своју првобитну висину. Али је питање да ли су велике воде у Тиси већ достигле своју кулминацију2 И докле ће то ићи» Да ли смемо да указујемо и на друге примере» Да ли бисмо нпр. учинили велику погрешку ако рецимо за Чонград посматраном издизању велике воде од 2.70 метара додамо и спуштање нивоа мале воде на истом месту од 1.60 метара па добивену суму од 4.830 метара сматрамо као фактичко издизање нивоа велике воде»

Но да не говоримо више о овој теми; јер да-

нас се неоспорно свуда примећује обрт на боље. Тако нпр. по реферату А, Разсћег-а у већ поменутој седници земаљског сабора Доње Аустрије све општине у басену Тшпег-а изјасниле су се како против подизања континуивних инундационих насипа, тако и против кружних насипа око њихових места, који не могу бити од тако тешких последица као први; по: предлогу Ј. Мозећ а одустало се од ограничавање насипима реке Мораве у Моравској од Моравичана до Рохатеца, исто тако при регулисањима река, која се данас врше у Чешкој насипи се или сасвим избегавају или је подизање истих ограничено на најмању меру.

Насипи су евентуално још само потребпи где су виши интереси, каква варош и т, д, у опасности а немогуће их је на други начин обезбедити. Исто тако није могуће избећи ни просецање окука у нарочитим случајевима, где пловидби треба при: тећи у помоћ,

"Што се тиче питања о специјалном утицају дренажа на режим река, оно је још исто тако нерасветљено као и питање о утицају шума. По мишљењу Ј. Монзсћш-а, које смо раније навели, дренаже као и сва друга постројења за мелиорацију имају за циљ, да што брже одводе површинску и подземну воду са једног култивисачог предела и с тога неизоставно морају имати штетна утицаја на рехим потока и река. Ово машљење је распрострањен 2, и француски референт на конгресу М,К. Гагоззе. Али ипак Лафос није про 'устио да региструје и супротна мишљења.

(О овом питању објавио је један чланак у Ден зећи Њ 4. бзбег. Јпсешешг ипа Агсћиебеп Мегејпез (1908) и садашњи грађевин. саветник МПсћет Моаска под насловом: „Дренаже као корисно средство за

смањивање количине великих вода“, у коме тврди.

да дренаже имају повољан утицај на режим главног

реципијента. Своје закључке Водичка оснива на по- |

сматрањима и покушајима које је у своје време вр-

њега .„ели |

шио Еђеппауег, и по којима растресито земљиште. упија за 22%/, више годишњег атмосферског талога него чврсто земљиште. Пошто пак дренаже чине да земљиште постаје растреситије и прима у себе више воде, то се тиме смањује количина воде која отиче по површини па дакле и количина велике воде. Као пример Водичка узима реку Камп у Доњој Аустрији са сливом од 1738 Кт= од кога је сада под шумом 485 Ккт" а осталих 1248 Ккт“ слободно земљиште и показује да је дренирањем од прилике две трећине слободне површине (чиме је повећана моћ упијања за 159), према једном прорачуну, смањена количи:а велике воде од 600 т на 547 ш“, дакле округло за 9% ,. „Радови за дренажу,“ каже Водичка на крају свога чланка, „заслужују с тога много јачу пажњу и потпору не само са гледишта пољопривреде већ и са обзиром на. тежње да се дође до што бољег режима воде; шта више могло би се промислити да ли би било рационално завести принудно извршење дренажа.“

Из ових директно супротних назора о дренажама морамо извести закључак да се ово питањ: за сада још не може скинути с дневног реда као решено, Изгледа да мишљење Монс -а _ заслужује пажњу и да при дуготрајним интензивним кишама дренаже могу пре утицати штетно него повољно на велике воде у реци.

Ну при свем том не би било оправдано изразити се у опште против дренажа, исушивања баруштина и мелиорација, ако се у напред постара да се њахов утицај на режим река отклони. То се пак може постићи само на тај начин ако се створи накнада за све делове водоплавног терена, који се у

| току времена одузимају од речног слива описаним

постројењима; т. ј. ако се постарамо да се све количине воде, које су ове области при поплавама примале, као и оне количине које услед корекција и речних мелиорација сада брже допиру у реку и преоптерећују профил речни сакупе на згодним местима, одакле ће се лагано пуштати у реку, тек по-

што велике воде буду одишле. (свршиће се)

Црногорски поштански аутомобили.

Црногорска влада закључила је уговор са акционарским друштвом „Лорен и Клемент“ из Белославе, по коме се поменута фирма обавезала да установи поштански саобраћај. у Црној Гори са својим аутомобилима, и то у сопственој режији и да-

вањем државне помоћи.

Са овим уговором осигуран је пом.

фирми

· монопол јавног аутомобилског саобраћаја у кнеже-

вини црногорској, како за пренос робе тако и путника .