Српски технички лист

= 68 —

>

остало је било неколико спорних делова; (врата улазна и прозори на припрати) недовршених. На први поглед могао сам познати шта је новоа шта старо. А ево зашто: Нове спојнице на извесним местима већ су отпале и ако још црква није била ни потпуно готова. Нехармоније у редовима опека код оних делова горњих који су ново грађени, јер је овде употребљено 5 редова опека, што одма упада у очи. Тесаници оштећени—они у слојевима— делимично су остали не окрпљени а неки су малтером замазани. Венац на главном кубету испао је тежак— дебљи но што би требао да буде, јер су цигле употребљене дебље но старе што су, или пак нису фугама толико покривене, да хармонирају са остилим слојевима опека. То су грешке што се тиче саме техничке, израде јер оне су произашле колико кривицом раденика, толико и кривицом г. надзорног архитекта који је раденике требао да упути и да им покаже, тим пре кад се овакви послови у режији раде. Господин је свакако имао раније прилику да види како се ови послови извршују и како се сваки камен може закрпити веома лепо, тако, да се већ са даљине од неколико метара не може приметити. Господину ће свакако бити познато да се оваке оправке код великих грађевина стално врше. Нарочито готске грађевине имају своје сталне надзорнике који се о том брину, да се сваки део одмах измени чим се покаже као несигуран; оне се стално оправљају. То су свакако фини и тешки послови и ја признајем да и овај посао није лак,признајем чак да би се код нас тешко нашао који радник који би ово био у стању радити али зато ово иде у прилог моме тврђењу, да са оваквим радовима још не треба почињати. Сумњив је и завршетак кубета са својим правим венцем, који је усљед већ напред реченога испао и тежак. Такође је сумњив и завршетак горњи над припратом, како са својим обликом тако и са употребљеним профилом који се овде од једанпут јавља.

Пошто ми нису познати разлози, који су господина руководили при овој рестаурацији то се морам овде задржати, очекујући, да ће нам господин, згодном приликом, све исцрпно изнети, пошто су нам они и за будуће рестаурације потребни а и за критичко посматрање неопходни. Ја имам овде, на крају да приметим још и ово: оквир западних врата, улазак, израђен је, као што и господин вели, „по неким хилендарским вратима“ снабдевен је орнаментиком која је у размери мања но остала орнаментика, те стога упада

М |

и то у очи. С и Ј отвори на пипрати израђени су „на лик сличних отвора у хилендарској пипрати.“ Зашто То господин не каже, У тачци седмој господиновог извештаја, каже се: да су „шаховска поља“ израђена по траговима који су нађени „на трећој фасади,“ поља испод малих архиволата, ова „шаховска поља“ израђена су дијагонално од камена и цигаља положених у малтер, и она су стара, што господин није казао, тако да из његовога описа излази да је и то ново.

Надам се да ће нам господин после ових примедаба, исцрпније изнети рад свој и својих предходника, на овој важној обнови кру-

шевачке цркве Цара Лазара, јер нас све стручњаке ово мора и треба да интересује. Свој извештај би господин могао да нам по-

пуни цртежима који би нам такоће веома користили. Фебруара — 1909. г. Београд Бранко Таназевић.

Архитекта.

0 регулисању река

по предавању грађевин. саветника И. Полака.

(свршетак)

На реду је да говоримо о водојажама, јер су оне једино право средство за правилно регулисање водостања у потоцима и рекама. Суштина водојажа и њихово дејство тако су познати да на ближе дписивање истих не треба губити времена. Оне су само нов облик за вештачка језера и рибњаке наших предака, који су у њима један део великих вода држали као уштеду за оно време године кад настаје оскудица у води. Као пример како су ова постројења била распрострањена и употребљавана. да не би морали ићи чак у Стари Век, навешћемо вовије покушаје у томе правцу вршене у Краљевини Чешкој.

Из једног чланка инжењера Јоћапп Канап-а објављеног у „Озјегејсћизсћеп Мега ипозагсћју“ 1905. може се видети да је према катастру из год. 1788, Чешка имала округло 76.843 хектара бара и рибњака, Данас износи површина покривена барама инетекућим водама свега 12.000 хектара, што према години 1788 представља разлику од 64.843 хектара. Али ако погледамо на 16, век, када је површина под водом износила 138.144 ћа., то ова разлика расте на 126.144 хектара. Замислимо сад да да је ова површина при дуготрајним кишама или топљењу снега преливена успореном водом, за још свега 10 сантиметара, па ћемо добити количину во-