Српски технички лист

== 66 =

де од 126.144.000 та, која је раније задржавана, а сада се као вишак мора одводити у реке у Чешкој можда у најнезгодније време. Овај број добија још „већи значај кад додамо да просечна годишња ко"личина воде која протиче Елбом код Течена (на граници Немачке) износи 10.042 милиона кубних метара (просечна вредност из двадесетпетогодишњег посматрања) а да 98.3% целокупне површине Чешке припада сливу Елбе.

Из овог малог рачунског примера могли бисмо даље лако показати.у којој је мери морала да порасте моћ отицања код река у Чешкој, али њиме желимо само да упозоримо до које се мере данас при грађењу водојажа мора ићи, да би се као негда — савладале ове ослобођене количине штетне воде. Нећемо се упуштати у даље испитивање да ли су ове количине штетне воде у знатној мери нарасле још и услед предузетих корекција и мелиорација у свима местима у Чешкој, већ ћемо само навести да је према извештају земаљског савета за културне радове у Чешкој нпр. само у години 1906. за 35,200 км, регулисања и 1687,60. хектара мелиорација извршено снимање а за 198.469 км. регулисања и 3666.21 хект. мелиорација израђени пројекти; дасу у раду остали пројекти за 415.845 км. регулисања и 20.635.47 хект, мелиорација а отпочето- извршење на 105,305 км. регулисања и 3054,66 хект. мелиорација и да су најзад од стране приватних култур-техничара израђени и ревидисани пројекти за 187,653 км. регулација и 12,855,04 хектара мелиорација.

Треба имати на уму да се делатност чешког земаљског савета за културне редове већ за дужи низ година одржава на истој висини. Нека је на овоме месту споменуто да с једне стране од ревидисаних пројеката 27 су намењени подизању рибњака и општинеких резервоара, а с друге стране да окружна заступништва према извештају од 1993 узимају врло жива учешћа у покретима за „извршење мелиорација и да се сада окружни одбори брину за израду планова за мелиорације за све своје општине и да их уз припомоћ државе и финансирају.

Изгледа да је поменута комисија за регулисање река у краљевини Чешкој водила рачуна о овим односима кад је себи ставила у задатак осим пошумљавања и регулисања. дивљих потока још и поновну употребу напуштених рибњака и грађење резервоара како у горњем сливу већих река тако и у сливовима њиних најмањих притока. Тиме је регулисање малих или непловних река доведено у

" стадијум, који представља знатан корак у напред ка побољшању данашњих често пута жалосних при„лика у газдовању са водом.

Кад будемо сву количину штетне воде, или бар ону за коју смо сами криви, прикупили у водојажама и учинили безопасном, кад будемо талоге

задржали иза камених преграда и та. у потоцима и спречили даље образовање истих, тада ће снабдевање корита речног водом и талогом бити готово сасвим у нашој руци и тада се тек може приступити регулисању. Па и ово регулисање биће упућено најбољим путем, ако се користимо напретцима који су постигнути при регулисању пловних река т.ј. ако кориту речном оставимо извијен ток ако пад не повећавамо, засуте профиле, очистимо од наноса а на погодним местима јачим проширењем профила створимо нова слагалишта за исте, ако инундациони терен не преграђујемо нити стешњавамо насипима а целокупно регулисање више или мање ограничимо само на утврђивање обала. Тада је тек речним коритима враћено или замењено еквивалентима све оно што им је раније одузето, тада је тек постигнута равнотежа, коју је како изгледа река сама тежила да постигне „вијугањем тока, ублажавањем свога пада и постепеним проширењем области за разливање. Проширења профила треба где год је могуће изводити у близини насељених места пошто се општине могу лако и с коришћу бринути о чишћењу истих јер им је шљунак потребан за путеве.

За све ове радове, ма како да изгледају природни и прости, потребно је претходно „најдетаљније познавање корита речног и- њеног целокупног слива у хидрометриском хидрографском, геолошком и педолошком погледу. С тога смо и узели за пример краљевину Чешку код које су све ове претходне погодбе испуњене и што иста у овом погледу може служити као пример почињући од омброметра падо прогноза за велику воду захваљујући раније заслужном раду Харлахеровом, а сада раду хидрографског централног и земаљског бироа.

Ми не желимо да се дотичемо вредности и многоструког искоришћавања водојажа за најразноврсније циљеве нити да указујемо на високи ступањ техничких наука које.нам јамче за беспрекорно извршење водојажа. Споменућемо у овоме погледу само да су се према извештају грађевинског саветника 2#1ега-а (1907) пре кратког времена извршене водојаже у северној Чешкој већ за време велике воде од 13..14 м. 13 јула 1907 показале као потпуно исправне како у погледу конструкције и начина извршења тако и се обзиром на њихову експлоатацију. ~ На свима пољима газдовања с водом данас се може с радошћу констатовати постепени повратак природи, ономе што је просто и блиско, као и напуштање ранијих драстичних средстава, Потребно је сад само инжењеру дати више слободе за кретање у овом правцу и ставити му на расположење више средстава да би био у могућности да предузме све потребне покушаје и у дотичном случају нађе најВољнији начин за извршење радова.