Српски технички лист

- 108 —

У последње време странци нам преду. зимају послове, које ми губимо само с тога што код наших суграђана немамо довољно ауторитета. Заједнички рад оваквога клуба, је с тога већ мног) потребнији, јер ће он, поред осталог имати дужност да публику, која грађевине гради, да им је дужност, да своје синове потпомажу и дају им прилике и могућности да се развију. Не треба се чудити, ако ми усљед наше немарности временом будемо сасвим потиснути из приватне праксеи ако нам исту странци преотму. (Стога ће бити дужност овога клуба да свима средствима поради, било јавно, преко наших листова, или усмено, код публике да сна своје послове не поверава странцима, јер тиме веома греши. Обавештењ м, преко новина, изложбама и јавним предавањем треба

обавештава |

' ма њима наш сталеж било

публику васпитати у овој врсти лепе умет- |

ности и обавестити, предочити им последице њиховога непатриотскога рада, па се својски трудити да им се ово и докаже. Дужност ће бити овога клуба да уједно обавести публику да израду својих грађевина, нарочито оних · које се по престолници граде, поверава људима који су се за те послове нарочито спремали, дакле стручњацима, који су морално и обавезни да за сваки посао своје струке уложе све своје силе да посао што боље испадне, јер су им овзкови послови једино и сведожбео њиховој спреми и способности. Публика наша још не прави разлику, између

инжењера и архитекте, те стога она своје ПО- |

слове и поверава сваком оном који се инжењер или само техничар назива. Усљед овога не треба се чудити што већину планова за грађевине граде људи са веома мало спреме и са мало вештачког васпитања па и без знања конструкције и многога другога. Оно што ће сваки савесан инжењер радити кад се већ овакога посла прими а то је да у друштву са архитектом план допуни неће радити један техничар или цртач без икакве квалификације који са своје ограничености више уобрази но што би се то могло замислити. (С тога ће оваквом једном клубу бити дужност да публику о овом јавно обавести; да повуче границу између послова инжењера и архитекта и да поради да се свима осталим неквалификованим забрани овака пракса, која иде само на штету нашега позива.

Нами је познато да има људи „стручњака“, који ће за љубав или за десетину динара потписати планове овакових техничара или цртача, који су дугим вежбањем постали „практични“ у извесном правцу. Како се и

"ћао. Кад се једно друштво

"жаје појединаца да жигоше такве радове

ово никако не може опростити оваким људима који својим квалификацијама подупиру овакве шпекулације и који оваким радом изигравају на прво место сами себе, то ће би-. ти дужност клуба да овакове зеленаше јавно жигоше, јер поред тога што је ово њихова морална слабост они потпомажу и једну врсту превара, —фалсификата— којом се сопственик а и сам закон изиграва.

Из ово неколико побројаних примера види се да је загатак овакозога клуба узвишен и да је озде потребна енергична борба која се на крају крајева мора свршити у корист нашу.

Немогуће ми је све побројати, какве смо све случајеве наилазили, наилазимо и какве ћемо наилазити. Они су многобројни иу свицелокупно _ или делимично само трпи и само губи. Да је то тако видећемо и из овога Ми имамо стручан лист: „Технички Лист“. Тај лист као орган удружења српских инжењера и архитекта, нема готово никаква утицаја на оне, на које се он специјално у извесним случајевима обраангажује, једностручно друштво, и обрати надлежнима, упозорујући их на погрешке и штетности у из весном раду, па ни надлежни не обрате ни мало пажње на то, онда је то директно вређање и понижавање једнога стручнога тела,које за чланове има све саме стручњаке. Тада друштво треба без обзира на интересе и поло.

и да се очува на оној висини коју је као циљ свој поставило. Свако друго понашање и свако ћутање иде на штету целокупног друштва иде на штету целога сталежа. И инжењери

као и архитекти имају у многоме заједни-

_чког у оваковој борби. Напослетку, ни једном друштву не може бити циљ, нити сме

бити, да брани погрешке појединаца или да их заштићава. Оно мора ма и по цену својих чланова, остати на својој висини.

У прошлој години био је међународни конгрес архитекта у Бечу. Па тај конгрес позвана је и наша држава. У ком облику и ком је позив упућен није познато јер се то прећутало бар за време. из буди каквог разлога, у место даје позив упупен Инжењерском и Архитектском Друштву, да оно, као стручно тело, о томе реши. У овом случају учињена је једна непажња према целом друштву и то од стране оних, који ку и сами чланови удружења. Ипак се није нашао нико да на такав рад надлежних протествује и да јавно устане против таквог запостављања је-