Српски технички лист

— 110 —

.

зине резултате. Поље људске делатности данас је толико пространо, да интелектуалне силе једнога инжењера, тако моћне и велике као што се претпоставља, морале би огромно превазилазити стану нормалног човека, ако би се од њега тражило, да математику зна као математичар по професији, или кад би се од њега тражило, да он богати науку чисто научним радовима и тековинама.

Млад инжењер, чим изађе из школе, у брзо увиђа, да се његова провесија не бави само у доменима научним, него још и нарочито, на терену економском. Његово искључиво научно васпитање, које у осталом треба ценити и поштовати, учинило га је врло мало подобним за економско разумевање и он је принуђен, да констатује, да се каријера, коју је изабрао, потпуно разликује од онога, што му је какав класични дух предочавао. Има на легионе људи, који могу причати о непријатним тренуцима које су претрпели, и напорима чињеним, да се отресу тираније идеја понетих с универзитета Већина младих људи претрпи ово разочарење, а када једног лепог дана добију прилику да примене вишу математику, онда увиде, готово увек, да су своје лепе теорије заборавили.

Велика је погрешка веровање, да су заинжењера синоними „математички“ и „научни“; ова погрешка нема више ватрених бранилаца сем самих математичара, а само усљед ове погрешке још маматичари, имају утицаја и улогу у васпитању младих инжењера, и ако им то не припада.

Извесни ђаци предоссјају стварност универзитета и не улазе дубоко у студију, математике; али други, преплашени тешкоћама, које предвиђају у „пракси, остају привезани за универзитет као професори, помоћници и т. п. И тада, људи, који никада нису напуштали школску собу, и који никада нису могли са себе збацити јерам чисто научних спекулација, могу учинити велике и ужасне неправде читавим генерацијама ђака, који пролазе кроз њихове руке. Како они могу научити ђака да заволи ону професију, којом се они само никада нису бавили, нити је познајуг Како могу спремити људе за борбу, коју не само да нису издржали него је нису ни видели нити је знајуг Да неко створи инжењера, треба прво и сам да је инжењер, а извесноје, да ће ђаци имати више поверења у свога професора кад знају, да је и он сам прошао кроз све фазе као инжењер.

У наше дане, инжењер често запада као некакав тампон — гужва између демократије и финансијске аристократије, а да се припреми за ову тешку борбу, он је са универзитета понео само лажне идеје о свету у опште а о свету финансијском на по се Много се професора у истини, напрезало да ову тамну слику ублаже, али је ипак остало још врло много да се ради.

Колико је пак научних грана, веома важних за будућег инжењера, пренебрегнуто на нашим универзитетима 2 Такве су: историја технике, студија агрикултура механике, потпуно пројектовање механичких радионица, израда предрачуна, превентивне мере против несрећних случајева, хигијена радени са, историја социјализма, статистика, трговачко право, трговачка географија, страни језици и т.д. Све ове научне гране, кад би их предавали искусни професори, биле би много корисније будућем инжењеру, него прекомерно гредавање и учење математике. Не. кажем, да све ово треба да буде обавезно и да се полажу испити, али треба да се предаје и да буде тако удешено, да ђаци имају времена, да по свом нахођењу ова предавања слушају и уче се. Заузети студијом математике, — која веома далеко иде преко потребних граница, млади људи немају времена а често ни прилике да задобију најелементарнија знања из наука тесно и чврсто привезаних њиховој професији. Математика је инжењеру само помоћна наука и као таква треба и да остане,

Сви професори конструкција из искуства знају, да је веома тешко после две године искључивог учења математике ослободити ђачки дух од утицаја непознатога Х.

Физика и Математика основе су васпитања инжењера, то су темељи на којима ће почивати зграда. МИ ако се подржава мишљење, да темељи зграде нису довољно солидни, јасно је, да се не може ништа одговарати на тако опште тврђење. Али се ипак може питати, да ли би од архитекта било паметно, да половину срестава, одређених за зграду, стрпа у темеље; напротив, архитекта мора о томе водити рачун, васпитач такође мора водити рачун 0 трајању студија, као и о науци и подобности ученика, који су под његовом правом. ИМ, — да наставимо поређење, — ми додајемо, да није рационално за све грађевине постављати једне и исте темеље, нити опет сувише разнолике без потребе за то. Мисија кандидата за професора веома се разликује од оне за инжењере, с тога треба да им се разликују и предавања матемитике.

Беома смо задовољни, што можемо констато-

вати, да је уоп Васћ у предговору свога дела Еластичност и јачина изнео своје погледе и довео

их у склад са онима, које ми заступамо. Инжењер не може проћи без елементарне па чак ни више математичке, али само у границама потребе (као помоћне науке) а тај потребни му део математике мора тако темељно научити, да свакад буде господар ситуације. Наше је мишљење да Удружење Нсмачких инжењера треба да поведе борбу за то, да професори математике на техничким универзитети ма предају темељно и на првоме месту оно, што је потребно инжењеру. Да би се могли правилно