Српски технички лист

— 128 —

лични назори писца ових редакао вредности појединих радова.

Из оцене појединих радова види се, да свака од награђених скица има извесних недостатака, али сваки сеод пројеката да поправити, или, боље рећи, сваки ће од уметника при изради дефинитивног плана, моћи свој пројекат довести потпуно у склад са прописаним програмом. Према томе је успех за Монополску Управу довољан, јер је сена утакмици добила прилично јасна престава о величини и облику грађевине.

На-други део закључка, који рад треба препоручити за извођење» теже је одговорити. Свакако недовољан је разлог да се израда планова и извођење зграде може уступити „људима од искуства и који познају месне прилике.“ Искуство и познавање месних прилика добија се радом, а добром уметнику треба баш нарочито дати прилику да ради. Много би искреније и отвореније било: рећи одмах, да извођење грађевина у Србији треба поверити Србима архитектима, или архитектима који живеу Србији. Безброј разлога имамо за ово. Као најважнији, мени изгледа тај је, што треба првенствено помоћи развиће народне уметности, и постарати се да се она ослободи од слепог копирања туђих мотива. Дух народне уметности моћи ће осетити само уметници, који под овим поднебијем са овим народом живе, и који су у могућности да виде у нашим и ако још непотпуним збиркама и нашим старим споменицима неисцрпан извор за нове идеје,

Ова је утакмица показала да странци нису ни покушали да даду пројекат са српским мотивима; Узгред напомињемо да је збиља велики мајстор и архитект Оћтапп својом скицом за тополску цркву“) показао да јеу обради наших грађевина слабији од многих наших уметника, јер нема потребе да проучава наше грађевинарство.

Познато је, да уметницима треба јака потпора и разумевање покровитеља уметности, а најјачи покровитељ у модерном добу је држава и она је дужна да у своме раду брижљиво чува своје национално обележје и самосталност, па и своју уметност да потпомаже. Ако се може дозволити појединцу да за своје потребе потражи прекоморске мајсторе; представницима државе или једне државне установе то се не би дало опростити. Јер би се нашим уметницима убила свака воља за рад и народна се уметност никад не би развила.

__ У) види: Пег Агећнеке Беч свеска за Јануар ове год.

И за нас архитекте је ова утакмица од велике вредности. Руски уметници су у своме пројекту показали да се може, и како се може у великим потезима слободно компоновати, па и профана грађевина монументално обрадити; а наши су показали: да се дају и у скици практични захтеви задовољити— друга награда, —; и да се народни мотиви и на профаним грађевинама могу применити, што су показали пројекти са знаком „за српски стил“ и „по могућству применом српских мотива. “

Моје је уверење да ће се моћи, и то са успехом, у првом стечају за утакмицу архитекта место жеље ставити захтев: „да се уобради грађевине примене народни мотиви,“

ДМ.

Руски уметници о српским старинама

· Идеја Удружења Српских Инжењера и Архитекта, да ступе у ближи додир с Удружењем Руских Инжењера и Архитекта и корак, који је у августу прошле године учинила Управа нашег Удружења ради постигнућа тога циља, нашли су најбољи одзив код колега братског нам Руског Народа, и последице те узајамне везе показале су се раније него што се Управа могла и надати.

За одзивом Собрања Инжењера Путова Саобраћаја и изменом поздрава приликом прославе годишњег празника Института Инжењера Путова Саобраћаја, који су већ саопштени читаоцима нашег листа, одазвало се и Императорско С. Петроградско Друштво Архитектора и послало је било нашем Удружењу издања свога дивног журнала ,30дчи“ за последњих 8 година а 10. марта 0. г. поменуто Удружење држало је једну седницу, која би се могла с правом назвати српском. Саопштавамо читаоцима нашега листа извештај са те седнице како је он објављен најпре у петроградском Новоме Времену а за тим и у 12 броју од 22. марта ов. г. друштвеног органа „Зодчн.“

„Крајем августа 1908. год Удружење Српских Инжењера и Архитеката у Београду обратило се Императорском С. Петроградском Друштву архитеката с предлогом, да ступи с њиме у везу у циљу узајамнога зближења и упознавања с радовима Удружења или појединих њихових чланова.“

То писмо српског Удружења нашло је одзива и Управа Инжињерског С. Петро-