Српски технички лист

— 246 —

Прву пробу извршила је општина београдска 19. т. м. у кнез Милошевој улици на површини од 5000 т“ За ову пробу утрошено је 5000 литара тера од каменог угља, који је набављен из пожунске фабрике гаса. Макадам на коме је вршена проба претходно је са гвозденим чакљама очишћен од прашине, али тако, да је ипак остао један танак слој прашине, са којом треба тер да се што боље веже. Пошто је макадам на тај начин очишћен извршено је поливање са тером. Како је тер јако течан то је поливање вршено у сакама, које служе за обично улично поливање водом. Ово поливање вршено је у два маха, а у размаку од 30—40 минута, а то с тога, да би тер што боље везао прашину и што дубље продро у макадам. Саобраћај за време овог рада није прекидат.

Друга проба са плавим зејтином извршена је такође на макадаму у Кнез Милошевој улици. За ову пробу утрошено је 6000 литара зејтина и поливено је око 6000т= макадама, дакле приближно 1 литар на 1 м“ . Припремање макадама, "ао и поливање вршено је на исти начин као и при првој проби,

Прва проба за минулих 7 дана дала је потпу но задовољавајуће резултате. На макадаму, — који је раније редовно двапут поливат, и на коме је увек било прашине, — нестало је прашине и при најживљем колском и аутомобилском саобраћају за време највеће дневне топлоте. Терисани макадам за минулих седам дана није !"гсако поливат, па је ипак у свако доба и при не о:ћој сунчаној топлоти изгледао као да је скоро поливен,

И ако је тер односно зејтин код нас због великог фрахта нешто скупљи, ипак изгледа, да ће му употреба у општини београдској бити осигурата. Општина је за сада поручила 50000 кг. плавог зејтина, а ако буде крајњи резултат после 6— 8 недеља, задовољавајући, онда ће се све некалдрмисане улице поливати овим мазизима.

ДМ.

Стари прашки лост,

Стари камени мост у Прагу, сазидан у другој половини ХМ-ог века за време Карла |У, краља чешког и цара немачког, као веза између старе вароши Прага и Мале Стране био је украшен у ХМШ-ом веку читавом збирком камених статуа, од којих су неке најбољи примерци периоде барока у Чешкој. Два од тих ликова св. Фрање Ксавијера и Игњата Лојоле, вајаних од славнога Брохофа а постављени један према другом на истом стубу моста, срушени су и однети валовима реке Влтаве са време велике поплаве 1890 год. Остаци тих кипова дуго година лежали су на дну речном док их

једном са великом муком не нађошеи извадише а помоћу заосталих слика и докумената о мосту једва се успело из нађених делова саставити само трупове.

Од тога је прошло доста времена кад најзад једна ком сијг, образована од саме општине прашке не предложи да се израдекопије према нађеним

_Остацима и до«ументима и исте да се поставе на место старих. Јавност, један део штампе и нека удружења протествоваху а нарочито прашко уметничко удружење, енергично је било противно томе пројекту копија и тражило је да се остаци статуа поставе у музеју а у место, њих на мосту израде модерне скулптуре, а да сети радови добију путем конкурса.

Општинска управа у одговору на то тражење Гзгледала је да се слаже са истим, образује један нов суд експерата, који је склопљен тако да се решење исгога могло у напред знати; тај суд, заиста, одлучи за копије.

Кад је ствар дотле дошла Уметничко Удружење и орган истога удружења Мојпе Зтегу објавише апел на јавност „пред овом опасношћу у последњем тренутку у нади да ће можда мишљење европских писаца довести до тога да општинска управа промени своје мишљење. Удружење тражи одговор на ова питања,

19 Како је ваше мишљење, у опште, 0 копијама уметничких дела, које су намењене публици»

20 Какав је ваш суд у специјалном случају који вам износимо»

нити порушгне статуе»

Лист „Сопсоштв рибђНс5“ (1) из кога овај чланак доносимо у преводу, одговорио је на главна питања у главном: да они не виле акт вандализма у томе што ће се у место старих искварених статуа наместити нове израђене у колико је могућно верније оригиналу (ако скулптур себе задржи у положају једнога вернога кописте старога прегледа) и да је ча« већа опасност за ту хармонију у модерној обради.

Како су горе постављена питања скоро од оп, штег значаја, јер се она намећу у свакој прилици кад има да се сачува или оправи какав споменик уметничке историјске вредности, то смо мишљења да би и ми требали да будемо на чисто са одговором на та питања. Ово у толико пре, што се често пута нађу и меродавни и немеродавни чиниоци, као и они у прашкој општинској управи, да својим радом иду на супрот стручним погледима и природном развитку уметности. Да поменемо само један пример, како су ти историски споменици код нас још горе судбине од онога моста у Прагу, па за тим

(1) Година ХТ, Ме 10

39 Како мислите да је најприлагодније заме-