Српски технички лист

— 247 —

да непосредно одговоримо на постављена питања. Теразијску чесму, једини архитектонски рад у камену из најновијега доба, Суд општине београдске на предлог неког чича Ерковића био је одлучио да као „гомилу камења“ како рече једанпрестонички лист, поруши и однесе у Топчидер где би се понова склапала и остала на томе месту ваљда „до даље наредбе.“ Овде се као што виде читаоци није толико мајало око састављања суда експерата, него је клот наређено да се састави „предрачун о расклапању, одношењу и поновном склапању горе речене чесме“ Како је од извршења тога општински Суд бар привремено одустао после мишљења које је Суд добио од архитект оног одсека општинског и како опасност за њено премештање још није прошла о томе ћемо у даној прилици и потреби засебно проговорати. Наше старе цркве, конаци, живописи и др. који се немилосрдно без икаквог знања и пијетета према стари дају којекаквим гогама и мазалима на „преправку и доправку“ многобројни су примери о томе да је већ крајње време бити начисто са тим: како треба чувати и одржавати наше старине. Наше мишљење се у главном може свести на три кратка одговора горепостављених питања:

На 1-во. Копије уметничких дела, па ма како оне биле веште, не чине уметност. Што су ближеи вештије подражаване оригиналу све ближе су, да се тако изразимо, фалзификату оригиналног дела.

9д-то И ако би се први целокупан утисак моста на гледаоце поправио намештањем вешто израђених копија ипак би на стручног гледаоца непријатно утицало сазнање да је копијама тако рећи обманут. Тиме ни мост као целина ни саломљене фигуре не би биле повраћене у првобитно стање.

Зће Кад већ саломљеним ликовима нема лека то би најбоље учинили да делове нађене чувају у музеју а мост оставе онакав какав је без икакве дораде. Свако дометање фигура ма како уметнички схваћено и обрађено нема оне историско—-уметничке вредности и иде на то обмане гледаоца или да поквари првобитни утисак целине.

Старине треба чувати али прерађивати и дорађивати не уреба да је дозвољено..

Влад. М. Поповић

архитект

БЕЛЕШКЕ.

Разбијање стене под водом. У пристаништу В!ућ-ском у Енглеској вршено је разбијање стена под водом, не експлозивним материјама, већ нарочитом методом, помоћу тако званог Гобп112-

овогапарата; а састоји се у томе што се стена разбија помоћу једног јаког а шпицастог маља.

Разбијање стена у пристаништу ВЈућ морало се вршити, те да се дубина доведе на 7,32 т. испод доње плиме и при том је разбијено 372.000 т.“ стене. Висина падања маља износила је око 2,4 т. Посао је вршен са једне барке, која чим је један комад стене разбијен, покрене се за 0,9—1,2 т. даље, чиме се и посао око разбијања продужава. Кад је свршено разбијањ: једне партије стене, почиње се багеровање. Комађе извађено при багеровању има просечну величину од 7 см. Одношење разбијених комада стене, лакше се при овој методи врши помоћу багеровања, него кад би се употребљавале експлозивне материје; а осим тога горња површина постаје равнија. При осгци се показало да се тамо где маљ падне, камен пулверзира у кругу од 30 см он је изразбијан у ситно комађе, а даље од овога показује пукотине. Материјал који је у Влућ-у разбијан био је кречни пешчар који је местимице имао гранитну тврдоћу.

Коштање је испало јефтиније него при употреби експлозивних материја пошто је 1 та разбијене стене изашао на 1,35 кр. без „(багеровања док је уклањање стене при употреби експлозивних материја коштало 1,80 кр/те Напредовање рада изно сило је 7 ш, на сат, а може се на основу прикупљених искустава ценити, да би напредовање рада било 2, 3 шт' у граниту 3,8—45 те. у гнајсу и 7,6 т3 у шкриљцу.

У сравнењу са методом уклањања стене применом експлозивних материја Гобп1Е2-оваметода има ова преимућства:

1.) Јефтиније коштање.

2.) Већа брзина извршења.

3) Лакше багеровање разбијеног камена, чиме је омогућено боље искоришћавање багер-апарата

4.) Могућност да се стена разбија и тамо, где би примена експлозивних материја била опасна и

5.) избегавање свију опасности и несрећних случајева, који су са употребом експлозивних МаАтерија скопчани.

(Љенасћ! бзтег. Јпо. пи. Атсћ. Мегејт) Н.М. 6.

Аеротехничкн Институт у Паргзу. Филозофском фа«ултету Париског универзитета стављена су са две стране богата срества на расположење у суми од 1 200 000 #., као и годишња помоћ од 15000 #К., ради оснивања једне катедре за ваздухопловство и за подизање једног аеротехничког института

(5ећуе ;. Вацпуенипо) ·- М. 6.