Српски технички лист

— 267 —

резултате да су и грађанство и општина

њима задовољни,

Због наведених незгода, које причињава бетон у варошкој калдрми дошло се на мисао да се калдрма изради без бетонске плоче, али са заливањем саставака. Тако је варош Бреслава у великом обиму извршила калдрмисање својих улица без бетонске подлоге само са заливањем саставака на целу дубину камена. У погледу бољег одржавања калдрме били су овим задовољни.

У Магдебургу извршено је до данас око 15000 квадр. метара овакве калдрме но место цемента узет је битумен и заливање је извршено само до 10—12см. дубине, и ус_пех је био врло добар. Поред трамвајских шина може се ова маса такође употребити.

Овако израђена калдрма је и у хигијенском погледу добра, јер не одаје прашину, што је код аутомобилског саобраћаја од важности,

Израда овакве калдрме у Немачкој ста-

је од прилике око 3 марке по 1 кв. мет. јевтиније, но кад се узме још и оетонска плоча, Сем тога израђује се брже и саобраћај се може пре пустити, јер нема бетона на чије би стврдњавањ“ требало чекати.

Познато је да је општина београдска калдрмисала за пробу разним материјалом делове у неким улицама, па би требало пре него се приступи изради калдрме у велико, чинити пробе и са калдрмисањем по наведеним предлозима, да би се видело какви ће се успеси постићи са нашим материјалом, нашим радницима и у нашим приликама.

Д. С.

Неколико мисли о дренажама од Ог. Тесћп. Емануела ЖХлинке.

(свршетак)

Показани начин за одредбу размака дренова био би свакојако врло заметан и изискивао би велике трошкове. Према томе Мерлов рад може се сматрати као цењен теориски материјал којим сеу опште потврђују назори о дејству дренаже и који поред тога даје приближну директиву за одредбу размака дренова.

Код одредбе размака дренова главну улогу има дубина ровова и механички склоп земљишта Размак и дубина то су две величине које стоје у међусобној вези, наравно само до практички одре-

ђених граница. Ако се повећа дубина, треба повећати и размак јер ако се не повећа размак но остави истоветан, онда би, депресионе криве суседних канала (дренова) доспеле дубље а површина подземне воде спустила би се можда дубље но што треба. И обратно, ако се смањи дубина, онда треба променути и размак да би понирање воде по депресионим кривим линијама остало на истој висини

Потребно је дакле најпре изнаћи најмању допуштену дубину при највећем размаку у ком је случају трошак око дренаже најмањи.

Дубина канала мора бити доста велика да би се ограничило зарастање канала биљним жилицама и да би се обезбедили противу замржавања, што изискује минималну дубину од 0, 8 до 1, 00 м. Да би

| се створио што јачи вегетациони слој без воде

мора бити дубина дренаже код ливаде најмање 0, 50 м. код њива 1,00 м. код градина (башта) 1,5 м.

Најзад са становишта хидротехничког што је дубље положена дренажа то она брже дејствује. Обично се употребљује за ливаде дубина 1, 00 за њиве 1, 25 до 1, 50 м, а за градине и расаднике хмеља око 2. 00 м.

При избору размака примењује се за одредбу

' дубине позната метода по којој се гледа на ступањ

и узрок мочарности, климатске прилике, положај према странама света, и главни механички склоп земљишта. Јер, да ли је земљиште лако или тешко одређује количина глинастих састојака (т. ј. оних чија је крупнођа мања од 0,01 м.м.) којих има у земљишту. Количина глиновитих састојака одређује се у процентима механичким начином (испирањем) Према многобројним посматрања управа дренажа састављене су таблице у којима, за поједина земљишта с разном количином глиновитих састојака изражених у процентима, одговарају подесни размаци дренова. Тако је за ческе прилике инжињер Ј. Кореску саставио ову таблицу.

За земљишта која одговара имају: размак : т.,

1). глиновитих састојака преко 70% ,„ 8—9 2). „ Р од 55 70% ,„ 9—10 9). 5 У „ 40—55% , 10—12 4). а % „ 90—40%, , 12—14 5). У 7 » „20—80% 14—16 6). ~ у „ 20—10% , 16—18 7). у 5 испод 109 „ 18–0

До скора су се израђивале подужне дренаже и ако су се на многим местима при иначе лепо извршеним дренажама јавили разни недостаци, чији је узрок лежао једино у примени саме методе. У доцнијим годинама отпочело се тек примењивати грађење попречних дренажа а у садашње доба често се примењује метода диагоналног полагања.

Разлози с којих су се подужне дренаже до скора полагале уопште били су ови: Лако обележавање ровова за збирне канале, копање и изравњање дна