Српски технички лист

— 268 —

њихових бразда, Није било бојазни да се сплазају слојеви земље у дренажну бразду, јер површина земље пада онако исто као што и нагиб дренаже. Не лако засипање ровова сабирних каои брзина при већим нагибима увек је довољна да спречи таложење муља. Уштеда на пресеку употребљених цеви, јер што је већи нагиб већа је и брзина а тим мањи потребни пресек цеви.

Из наведенога види се да подужна дренажа показује цео низ преимућстава, али које се могу остварити само при нарочито подесним приликама, иначе је ова дренажа недовољна и неекономна са ових недостатака.

Одводни ровови лако се засипају. Код сабирвих ровова са већим нагибима, блато се уноси с већом брзином у одводне ровове, који су положени у правцу најмањег нагиба, услед чега се у овима сма њује брзина воде и блато — растворена земља та ложи се. Као. што је раније већ поменуто извесна дужина попречне дренаже процеђује већу површину него ли истоветна дужина подужне дренажа услед чега уштеда на употреби сабирних цеви мањег калибра не може доћи у рачун, Недовољно процеђивање и то нарочито у горњим крајевима дренаже, које наступа услед недовољне ширине депресионих елипса, услед чега тамо заостаје мочар. После киша или отапања снегова, кад треба да је рад дренежа највећи смањују се депресионе елипсе, а између њих заостаје по целој дужини мочарно замљиште.

Услед ових недостатака били су почети покушаји с попречном дренажом, која се ускоро показала добра и добила знатну употребу и то нарочито из ових побуда: Код попречне дренаже отпада могућност засипања одводних ровова, јер они лежеу правцу највећег нагиба; извесна дужина попречне дренаже процеђује већу површину неголи истоветна дужина уздужне дренаже и најзад ка вештачкој дре'нажи придолази и природна, јер тиме шт, се просеку водоносни слојеви даје се води могућност да се креће правцем канала.

Недостатак ове методе је у томе што је понекад потребно и збирне канале обележавати и контролисати инструментом, као и та околност, да се сразмерно доста често при извршењу затрпава бразда услед сурвавања пресечених слојева, те јес тога често потребно просушити бокове рова.

Да би се искористиле добре стране које има попречна дренажа а да сене иде до минималне брзине, при којима наступа таложење блата, примењује се метода која лежи између обе прво поменуте тако звано косоугло или диаголално полагање, при коме се и сабирни и одводни ровови воде косо према изохипсама подземне воде.

Поједине методе које смо до сад навели имају свака нарочите добре стране али само за извес-

не прилике у земљишту. Међутим је праксом нађено из многобројних извршених радова по разним

методама, да је подужна дренажа најподеснија за нагиб земљишта мањи од 19, диагонална за 1-30/ а попречна за нагибе веће од 39.

При данашњем развитку дренажних грађевина било би за препоруку, да се и код нас од стране надлежних посвети потребна брига и студија дре-

нажних опрема ито: уколико се тиче прилика за отицање воде; циља да се практички одреди и употребљивост разних метода и најзад зарад изналажења неког мерила по коме ће се одредити дубина сабирних дренажних ровова за разна земљишта. С ческог превео

Ј. Стефановић.

Суви елементи.

Да би оценила коштање енергије, коју суви елементи могу да даду. као и њихов квалитет, белгијска управа телеграфа и телефона врши над њима троструке огледе, које ћемо овде изложити.

Свака фирма, која жели да белгијска држава усвоји њен тип елемената, мора да поднесе 6 комада тих елемената. Два од ових шест елемената узимају се за испитивање на отвореном ланцу; два друга за испитивање звано „телеграфско“ и два последња служе за „телефонско, испитивање.

1, Испитивање сувих елемената на отвореном ланцу.

Важно је да се зна, како елеменат функционише на отвореном ланцу. Ово се сазнаје мерењем електромоторне снаге и отпора лвају елемената над којим се врше огледи и то једанпут месечно. Сем тога, ваља при испитивању мотрити и на то, да ли елементи остају у добром стању, да ли се завој не буши и цепа, да ли се елеменат не надима ит. д.

Мерење отпора врши се методом сл. 1 | губљења енергије. Ради овог, употре-

бљава се један волтметар великог от-

пора (500 ома), помоћу кога можемо

да видимо број волата Е. који показу-

је, као број, који постоји на отвореном

ланцу.

Затим се у круг струје уметне један мали отпор г. н пр. од 2 ома, зарад деривације струје. Казаљха ће услед тога скренути па одмах остати један тренутак непомична означавајући волтажу е пре него што понова скрене

(слика 2)

сл: 2.

РИМ 203

ЧУ | Унутрашњи отпор мереног елемента је дакле | раван: т(Е —е)

и“

0 ==