Српски технички лист

302 —

натопљених прагова на разним местима: и неимпренисане. Трајашност ових неимпрегнмисаних прагова служиће као мерило за упоређење.

Ако се остваре огледи, који су започети, јасно је, да ће овај начин рада, прост и јефтин, учинити да железничке компаније напусте своје досање велике и скупе инсталације за натапање Крезотом Код система импрегнисања крезотом под високим притиском, познато је троши се много раствора, а поред тога апарати за то велики су и компликовани а и потребан је велики персонал при раду. Уз то још долазе трошкови око транспорта. Прагове треба донети у фабрику и отуд опет транспортовати на место употребе, које је понекад веома удаљено. Колико ће огромне бити уштеде ако буде овај начин натапања дао исто тако добре резултате као и натапање кроззотом! Прагови би се непосредно из шуме доносили на место употребе; Ту би се донеле каде за натапање, а ове се лако; товаре на двоколила и један једини раденик биће довољан за рад око импрегнисања, за ређање 450 прагова дневно у витлове па чак и по 1350 ако се удеси да натапања „уместо 30 минута траје само 10 минута, таман онолико. време колико је г. Немчу нашао да је довољно за апсорпцију. И пренос Карболимеума ће бити лак и јефтин, у са товаром једног. вагона може се имортисати прагова за: 9 километра пруге.

Импрегнисање једног растовог прага: кошта компанију Мепцзеппе (радионица Атаргпе) 0,70 дин. У ову цену улази: истоварићсње, инјекција, набавка и пренос креовотовог ула и режијски трошкови Ако се за основу узме ова цифра, у коју није ушао трошак око доноса и односења прагова, натапање креотом 70000 · прагова коштало би 49000 дин. а само 2100 дин, коштало би натапање карболинеумом загре јаним на 700—80% С на слоб. ваздуху. Било би дакле у“ штеде на 28000 динард. М. А. дела Соп, Септ

1909. | Ј

ТЕХНИЧКА КЊИЖЕВНОСТ

Љртаџу зроки атсћнекшиу а 1пхешти ум Кгајомзту! безКет.

Бр. 28. —— 1) Менцл ф.: Мниховски нови мост 2) Брунховер — Ог Хибл: Мотори на јубиларној изложби окружне трговинске и земљорадничке коморе у Прагу године 1908. (са сликама на листовима 30 и 31). — Ситне вести: преглед железница и друмова. — Преглед часописа и књига. — Разне вести: Из дебате о предрачуну министарства спољних послова реферише инж. Ј. Брабец. — Објаве патената. — Саобраћајне вести. — Грађевинарске вести. — Набавке. — :Стечаји. — Лицитације. Упражњена места. — Вести . Удружења.

"Вр. 29. — Мнцел ф.: Железнички мостови од армираног бетона у Мађарској (са сл. на л. 32). Брунховер Хибл: Мотори на јубиларној изложби окружне трговинске и земљорадничке коморе у Прагу године 1908. (свршетак). — Једличка Ј: Железнички вагони на јубиларној изложби окруж. тргов, и земљор. коморе у Прагу 1908. г. (са сл.

на л. 38 и 34). — Шима Зд.: Чишћење варошких помија биолошком методом врења. — Ситне вести: | Машински преглед, — Преглед часописа и књигаРазне вести: Меморандум министарства. спољних послова, — Конгреси. — „Смесе: Удружење за станове. — Саобраћајне вести. — Грађевинарске вести. Набавке. — Стечаји. —. Лицитације. Приспеле књиге. —- Личне вести. —

Бр. 30. — Јан. Кафтан; +, некролог. — Једличка Ј; Железнички вагони на јубиларној изложби окружне трговинске и земљорадничке коморе у Прагу год. 1908. (свршетак) са сл. на л,35 и 36 Толман Б.и Хилоупески В: Стари камени. мост преко Лабе у Рудници. Ситне белешке: Преглед часописа и књига. Разне вести: Меморандум министарства спољних послова (свршетак) — Изложбе. Смесе: Искоришћавање. водене снаге у алпијским земљама. Фабрика за израду вештачког камена. Водена снага за кретање железнице у Тирол-

ској, — Саобраћајне вести. — Грађевинске вести. Набавке. — Стечаји. — Лицитације. — "Упражњена места.

Ј.

БЕЛЕШКЕ

Покушаји са аутоматима за ложење локомотига извршени су код неколико америчких линија са обзиром на њихово рашћење локомотивских димензија. СПсасо и АПоп железница снабде. ла је 22 локомотиве са ЗКошзе ложиштима, код кога се помоћу једног левка доводи угаљ ка једном клипу који покреће пара и који доведени угаљ, при свом. напредном ходу, равномерно разаси-

па преко огњишта. Ложиште се при овоме показало добро како за угљени шљунак тако и за угаљ који је претходно просејан кроз решето на рупама од 127 т,.т. ширине. Епе-железница чини

| покушаје са Маудеп и Родге-ложиштима. Код ових

се помоћу пужа или спирале проводи угаљ у један левак а одавде у средњи део врата на ложишту, који је начињен у облику сандука, а одавде се опет помоћу два точка са по 4 крила избацује на огњиште. Точкови праве 250 обрта у минуту. Овај средњи део врата може се обртати тако, да се цело огњиште равномерно поспе. Пре улотребе угаљ се просеје кроз решето са рупама од 76 до 102