Српски технички лист

=. 3196 -—

Покушаји импрегнисања (натапања) жепезничких прагова у Француској.

Поводом конкурса, који је прошле године расписао г. Пиро инжењер, који руководи грађењем локалне железнице Тош —Тапсошт инспектор хидротехнике и шумарства и професор на Есоје панопаје ТогезНеге де Мапзу г. Непгу предузео је био серију опита којима је био циљ да се нађе најпростији и нај јефтинији начин за консервисање 70000 прагова потребних за поменуту пругу. Консервисање има да заштити дрво од трулежи и од инсеката и печурака.

Како се види из извештаја г. Непгу-а поднесеног научном друштву у Нансију постигнут је жељни резултат. Извештај носи наслов; Ез5а! еп отапа ди СатђоНпешт Ауепатиз ећ поцусаих апшзернале5 пт5 еп ехрепапзе. Покушај у велико са карболинеумом авенариусом и нових антисептика.

Карбонинеум авенариус дао је био у једној другој прилици добрих резултата те је зато г. Хенри решио да га опроба и за овај случај. Опит је вршен на четири растова и 5 букових прагова. А имало је да се испита: колико антисептика прима дрво према природи и стању сувоте дрвета. према времену трајања импрегнације и температуре течности у којој се дрво потапа.

Растов праг (1,70 0,20 0,12 т) сасвим сиров исечен је на четири комада по 0,40 м. дужине. Ова су парчад сушена у покривеној шупи у којој је била добра промаха, Исто се тако радило ис једним буковим прагом.

После четири и по месеца мерена је количина карболинеума коју су парчад примила најпре на температури од 189 и то једна су парчад натапана ба-

ла 10 минута а друга пола часа Затим је проба вршена за исто време натапања али у врелој течно-

сти између 50 и 70% С. Сваки комад је мерен пре и после натапања. При том је остављено да се парчад оцеде четврт часа.

Из таблице која је састављена као резултат покушаја излази да је боље да се карболинеум загреје на 60% јер на тој температури карбонинеум је толико жидак да продире дубоко у дрво, па чак и у језгро а не само у бељик, и да при том инкру: струје мембране. Затим, да је довољно да натапање траје десет минута јер се нашло да је проценат натапања после 10 минута онолики исти колико и у случају да се натапање продужи пола часа.

Последице прелиминарних експеримената биле су, да се могло натапање вршити индустријски под врло добрим погодбама, јер целокупни трошкови не износе више од 0,30 дин. по прагу. И доиста после неког времена удешено је радилиште у ком је импрегнисано 7000 прагова За тај посао утроше-

но је 26 буради по 180 килограма т.ј. 0.640. килограма за сваки праг и све је коштало са споредним трошковима заједно по комаду 0.830 дин.

Трошкови око натапања сведени су на минимум благодарећи начину рада који је измислио један шеф за полагање колосека (овај одличан распоред рада, који је у исти мах и прост, може да послужи и за сваку другу врсту дрвенарије за им прегнисање даске, греде, тачке и т. д.)

Резервоар у коме је течност лежи положено над ватром на једном крају су две греде положене као палије и ту су поргђани прагови. Прагови клизе на ниже улазе у течност и натапају се. Кад су довољно натопљени домећу се на палије други прагови и ови потискују натопљене прагове преко роштиља у резервоару. Димензије резервоара биле су 3 м. дужине 2.00 м ширине и 0,20 висине. У њ' је могло стати 15 прагова. За манипулацију био је дсвољан један једини раденик који се није бојао да умочи руке у течност. На тај начин су дневно натапали по 750 прагова за 10 радних часова.

Г. Непгу дискутује у том свом извештају вероватне резултате овог рада на слободном ваздуху. На пресецима прагова које је поднео ученом друштву у Нансију, врло се лепо види, да је цео бељик прожман карболинеум, то се видипо мркој боји коју је дрво примило. Језгро је било у толико боље прожмено, уколико је дрво било више испрепуцано — уколико је имало више зракова на пресеку, и што су пресеци ближе (крају прага) и то оном крају, кроз који се воши натапање. Г. Нешу изјављује, да је другим опитима већ констатовао да је у свима врстама дрвета које је испитао карбонинеумом залази врло лепо дуж влакана дрвета, залазво је у судове дуж влакана не |скрећући ни лево ни десно. И он додаје, да је врло корисно, да се антисепсија врши с оба краја прагова, јер се печурке увлаче у дрво с чела. Животна ткања печурака продиру у судове дрвета и развијају се много брже дуж влакана и попречке.

Према резултатима добивеним у Кепиз-у трајашност не импрегнисаних растових прагова може се ценити на девет година. Кад се прагови сасвим брижљнво импрегнншу крезотом, онда се може рачунати на тринајест до четрнајест година. Претпоставимо да импрегнисање карболинеумом повећа трајашност колико и крезот, онда се лако увиђа, да операција, чији су трошкови мањи (десетина од цене прагова дају уштеду колико изиоси половина цене прагова не рачунећи при том трошкове око измене који наступају сваке десете године код неимпрегнисаних прагова, а код прагова импрегнисаних карбониндумом сваких 14 година,

Да би се тачно могла оценити вредност овог начина рада, његова антисептична снага, г. инжењер Риђогз поставио је у колосек између калболикеумом