Српски технички лист

== 849 ==

кречом. Да би се из двојаког материјала створила чврста веза мора се нарочита пажња обратити на сразмеру мешавине дотичних материја, јер у противноме џчим се ма мајмање од исте одступи постаје веза лабавија. Мешавина траса са кречом савршенија је, ако раствор креча потпуно обвије сваки делић траса, те се његови делићи потпуно слепе; с тога се препоручује да се обе материје, креч и трас, у сразмери 5 ка 4 самељу као пудолан цемент. При томе употребљени вишак траса остаје недирнут у малтеру као неутрални камени прашак, и не причињава никакве тешкоће, док напротив, ако се узме више креча, показало се као узрок штетним последицама, јер креч тако рећи фине делиће траса поништи; истинаи у том случају добиће се чврсто тело, које врло радо усише воду, те услед тога лакога вода излоче и проузрокује знојење зида па и само распадање.

За мршави шкољкасти креч најбоља је сразмера 1 део кречног прашка и 1'/, дела траса, а за мастан 1 део креча и 1.5 део траса.

Уобичајено је те зидари узимају 1.5 до 3 дела креча на 1 део траса, јер се не узима у обзир та околност да 1 део у кречанама угашени креч садржи два дела кречног прашка.

Ако се хоће да портланд цемент малтер непропушта воду, онда тај малтер не сме више имати од 1 дела цемента на 2 дела песка.

Зид озидан са оваковим малтером над површином земље показује пукотине с тога ни у ком случају не сме се мање узети од 2.5 дела песка на 1! део цемента, а ако се узме 3 дела песка на 1 део цемента онда је са таковим малтером већ отежан рад.

Поводом тога употребљује се у Немачкој и Холандији тако звани „продужени“ цемент малтер, а то је: што се истом малтеру јоши креч дода, услед чега се појављује на зиду знојење па и распадање, што је веома шкодљиво,. Ове се појаве свуда виђају и за чудо је да ипак овај систем примењују и такви предузимачи, који се иначе сматрају као добри практичари.

Рђаве последице које се у овом случају појављују могу се поделити у две врсте. прво наједање—продирање са спољне површине у унутрашњост названо у Немачкој и Холандији „мурканкер“ — и друго одвајање танких или дебљих листића, који се образују надимањем материје у порама испод површине. Ако ове листиће положимо на умерено загрејану таблу, и то окренув задњу страну на горе то лемо на истој приметити звојење а ако таблу нагло јаче загрејемо то се неће знојење појавити, јер вода не доспев до површине, нагло испари. Из ис-

узрока виђамо како су зидови више влажни кад је суво али ладно време, него при јакој летњој топлоти.

За појаву распадања камена и његове узроке мало је познато, али по свој прилици главни узрок лежи у томе, што се кристализирањем соли у порама камена волумен увеличава :. тиме суседне делиће разорава. Растварањем при кишовитом влаж-

ном времену и поново кристализирање при сушном, понавља се и дејство соних делића. По извештајима из праксе — нарочито из Се-

верне Холандије, где се махом зида са морском водом — види се да се поменуте последице јаче показују код зидова зиданих са малтером који је мешан са сланом морском водом, но код оних са слатком — речном — водом.

Последице се ове нису само показивале код зидова од опеке, но и код камена пешчара паи код трахита, као што је се то приметило на трахиту употребљеном при келнској цркви, и то у већој размери но што је се могло и очекивати.

Приликом овом да изложимо и пропис о са: ставу трас и цемент малтера.

Пуцолан,

ја са 2: " т= Бој 55 порт Ба. 2 218 2|тРАС| ланд |трас, креч. ПЕСАК “јаје цемент | цемент

а.) Малтер који не пропушта воду и стално остаје под водом.

: |-|= |] — | 1, — |1 |— | 15 — — 2 — "|- |1 3 — — 4 — "| |— |— | — 2 а 1 1 — 2 — | |— | — — 1 1

6) Зидови за пристаништа, уставе и т. д |-|- | 14] — — | 2–2% – |1 | |љј — — |2љ=з — |— |1 8 — — 5—6 —"|—|—|— 1 — 8 — | |— | 1 1 — 4 – |-|-|- | — у;

в.) За темеље и грађевине на суву

1 ту и МЕ и ита“ д— 4 | — |1 |— |1љ% — — 4— 5 — | |1 |3 = — 8—10 | —|— |— |— 1 — 3 — | |— || 1 4— 5

1 8 Ц>Б В.М. П

(частавиће се)