Српски технички лист

— 8350 — 5

Две велике свечаности у Њујорку.

Њујорк је пре неколико дана имао две значајне свечаности. Од 95. септембра до 9. октобра прослављала се у Њујорку. свечано; успомена на дане кад је пре три стотине година енглез Непгу Нидзоп испитао Худзонску луку за рачун једнога холандског — друштва: Мегентрје Мделапазсће оеосјтоцеегде Ооз ифазасће Сотравте на броду Ре Најуе Маеп, в успомена на први редовни саобраћај на Худзону, који је пре сто година установио американац Кођет Ешћоп први РЈ

парног брода. Да би се ове по америчке Сједињене Државе

· тако важне успомене прославиле што свечаније, реконструјисана су оба брода: 'Холандски брод Ре Најуе Маеп (Полумесец), на коме је Худзон путовао и брод Сјегтоп, брод с точковима као у наших данашњих речних бродова. Овај брод био је не само први параброд по Худзону већ уопште први практично израђен параброд на свету. Нидзоп ЕшИоп-ска свечаност отпочела је 25. септембра по ворком бродова по Њујоршкој луци и по Худзону. На челу поворке пловила су поменута два реконструјисана брода а за њима највећи убони бродови Северне Америке а нарочито они који су недавно заршили пут око земље као и убојни бродсви које су послале: Холандија, Енглеска, Француска, Италија Аргентина и Мекси“о. Цела поворка била је дугачка више од 9миљ:

Сједињење Америчке Државе имају већ регонструисан брод Христофа Колумба. Реконструкција је извршена у Кадиксу 1892 зарад светковине че: тиристогодишњице проналаска Америке,

Прву сталну насеобину на реци Худзону основали су 1613 године Холандски трговци из Амстердама (Ког| Отапје сада Ађапу). Из луке те насеобине пошао је био Худзон на броду Ре Најме Маеп 1609 године. Године 1624 основан је Меше Атзгегдат колевка данашњег Њујорка. Порекло Њујорка може да се позна још и данас по неколиким преосталим именима појединих квартова и места као:

Вгоокјуп, НааПет, ЗтТајеп Ј]апа. Брод Ре Најуе Маеп био је брик (фиск) од 80

тони, 22 метра дугачак а газио је 2,10т дубоко. Карактеристика његове конструкције је, да је задњи крај врло издигнут, да је на предњој палуби намештен надвишен стан за послугу брода; Исто тако на задњој палуби узвишен стан за официре.

На кљуну имао је катарку на којој су била два четвртаста једрила: горње и доње. Реконтрујисани брод израђен је о трошку холандских патриота. При том су се користили оригиналним скицама и упутствима које је дао један холандски професор поморског бродарства. Реконструјисани брод израђен је што је било могуће тачно онако како је био

"не само 4 метра,

стари. Брод · СЈеттоп! реконструјисан је о трошку Сједињених Држава. Он је тачно израђен као и првобитни, јер је остало фуотонових планова и тачног описа. Зарад веће удобности и“ сигурности, пошто је“брод имао да: прими много путника за време свечаности, морали су унеколико модификовати машинерију: и парни котао.

„Сјеттоп(“ је био дугачак 45 метара а ширигазио је 2,10 дубоко. Парни котао је био обзидан_ масом зида а машина је била на видику као и точкови с лопатицама, који нису били ни заштићени као код данашњих лађа, већ су путнике прскали кад је дувао незгодан ветар.

Машина првобитног брода: коју су конструји~. сали у Енглеској Ват и Бултон; имала је један цилиндар и две побочне машке које су дејствовале свака на троугласти балансијер, на коме је била удешена трећа машка. Ова трећа је непосредно покретала кривају утврђену на главно вретено. Зарад окретања лађе било је довољно искључити један точак.

На сваком вретену био је по један зупчаник који је захватао у мањи зупчаник чија се осовина продужавала изван трупа брода и имала на себи замајац уклопљен између ограда и точкова и нешто испред њих. Точкови 4,50 т. пречника имали су по 8 лопатица. Машина је радила с кондензацијом под напоном паре од !,50 кгр. |

Прво путовање које је извршио „СТегттоп“ било је 17 августа 1809 године између Њујорка и Ађапу на дужину од 110 миља, коју је прешао брзином од 4,66 миља на сат путујући узводу и противу ветра. Али у први мах није било ни једног путника који би се усудио да путује парабродом те је брод отпутовао потпуно празан; тек у повратку одважио се биопо неки путник да се укрца. Толико је неповерење владало у почетку према парним бродовима.

Ге бете См 1909.

ТЕХНИМКА КЊИЖЕВНОСТ,

Зртауу зројки атне иу а пдепуги у Кгајоузту1 безкет. Изашао је 42 број ове сад"жине:

1). Некролог; 7 Инжењер Виљем Фингер. — 2). Соукуп Ј : Мост Сватоплука Чеха у Прагу (наставак са сл. на л. 46—47.).— 3). Пантуфличек Ј : Стереофотограметрија (наставак). 4), Милер Б.: Извештај о ХЛ. међународном бродарском скупу у Петрограду у г. 1908 (наставак) — 5). Пантуфличек Ј.: Резултати нивелације дуж река у Чешкој (наставак). — Разне вести: Аграрне операције у год. 1908. (наставак).Решења ц. к. земљорадничких судова. — Патенти. —