Српски технички лист

пен РВ

тврдимо. И ако је пројекат г. Пашка Вучетића награђен [ наградом, што по праву не би требало да буде, да је оцењивачки суд имао у виду конкурс, ипак је суд одредио да се извршење повери пројектантима чији је пројекат награђен |! наградом. г. г. Бранку Таназевићу архитекти и Сими Роксандићу вајару. Да ли ће се овај суд и остварати то не можемо за сада знати, пошто одбор још не располаже са сумом предвиђеном за израду споменика. Б. Т.

Неелезница по једној шини; систем Вгеппап,

Проналазач железница с једном шином без котурова са стране, Гошв Вгеппап, који је први предложио употребу „гироскопа“ за одржавање возног материјала у равнотежи, још маја 1907 год, поднео је свој систем на проучавање Коуа! зостеју у Лондону. Сад је он свој систем усавршио и удесио кола која могу преносити велике терете по једној шини. Први модел кола био је удешен за једног јединог путника. Међутим како је Втеппап добио помоћ од државе зарад даљег усавршавања своје замисли, успео је да сагради кола за пренос товара, која могу у пракси послужити. 10 новембра о. г. пуштена су таква једна кола у саобраћај у Вгеппап Касјоту и ОШпећат-у. Кола су тешка 92 тоне и могу да носе 10—15 тони корисног товара. Целокупна дужина кола од одбојника до одбојника (пуфера) износи 12,16 м. ширина им је 3,04 Висина од нивоа шине до највише ивице кућице где стоји машиниста износи 3,95 м. Постоље кола колски трап — израђен је од профилисаног гвожђа. На предњем и на стражњем делу испод трапа уклопљена. су по два точка све једно иза друго. Два и два могу се обртати око вертикалних стожера. Шина је обична вињолова шина од 32 ки. лограма тежине. Глава шине је мало заобљена. Шина је положена на попречне прагове дужине 1,06м На предњем трапу је кућица за машинисту и за смештај мотора и апарата за управљање кретањем Два мотор-динамо чине агрегат од 80 коњских снага, која се снага може свести и на 20 коња. Мотори су два петролеумска мотора непосредно везана са динамо машинама за једносмислену струју. Струја која се овако производи покреће електромоторе на кретним точковима и гироскопске моторе. Точкови су као што поменусмо два путапо два једно иза друго испод средине колског трапа. Од средине рукавца осовине точка до средине рукавца страж-

њег има размака 6,05 м. Између парова точкова уклопљен је по један електромотор. Сваки електромотор тера помоћу зупчаника по једно средње вратило а ово вратило помоћу машке и криваје покрећг по један точак. Од предњег трапа електро- · мотор тера задњи парњак а од стражњег трапа предњи парњак, Машке и рукавци су добро из балансирани. Парови точкова с пред и позади могу се не. само окретати око вертикалног стожери у хоризонтолном смислу, већ је кретање омогућено и у вертикалном смислу. Стожер је монтиран на лежишта с лоптама зарад веће покретљивости.

Оба су гироскопа монтирана у јаком рамуи постављени у кућици за машинисту. Креће их по један електромотор. Гироскопи су чигре од 1.06 м. пречника и 0,75 +. тешке. Обрћу се 3000 пута у минуту. Осовина електромотора, који је везан на отоку, и вратило гироскопа чине једну целину и ова носи на себи котву мотора. А магнети за магнетна поља монтирани су на раму. Лежишта ових осовина су од белог метала. Мазалице су аутоматске, Мазиво, уље, оптиче те се враћа у „мазалицу, али пре но што доспе до осе расхлади се у радиаторима. Свака чигра има свој оклоп који је херметично затворен; у томе оклопу је вакум од 13 до 16 м. м, живе. За сигурност има још једна црпка која ради док се кола крећу. У овом делу већ има и знатна поправка; на име: вакум се снизи још већма да би се чигре вртиле с минималним 0тпором ваздуха. Кола имају јоши Вестинхауз кочницу, поред које је електромотор тто тера ком пресор.

Приликом пробе у ОШпоћат-у пролазила су кола кривину од 32 мм. полупречника затим кратку праву па онда кривину противног смисла од 10,5м полупречника. Кола су била оптерећена и путовала брзини од 12. км. на сат. Дејство гироскопа било је доста јако за све прилике; чак и у случају да је једно 30 — 88 људи стајало на једној страни кола одржавали су гироскопи равнотежу.

Како су кола сад конструјисана, она могу да путују по узбрдици од 1:13. Међутим моме се уметнути још пар мотора са потребним пренооима, зупчаницима, што тежи око 4, тоне и тада ће моћи кола савлађивати успоне 1:6,5 (15,59). Проналазач мисли да ће се веће брзине моћи постићи јачим машинама.

Према резултату овог првог покушаја несумњиво је, да Вгеппап-ова кола с гирокопима имају 0сигурану будућност као железница за пренос товара по друмовима. Да ли је пак могућно применити те принципе и за брзе возове који путују брзинама од 100 и преко 100 километара на сат, незможе

се још оценити. Јер, поред других питања, важио је питање: да ли неће повећање машине, за велике бр-