Српски технички лист
— 388 —
зине достићи претеране размере и огромне тежине па изискивати и претеране трошкове, и да ли ће моћи ·бити- потпуно осигуран саобраћај.
Интересно је да је истог дана кадсу вршене пробе с описаним колима у Енглеској, на другој страни, у Берлину чињена проба с другим моделом кола по једној знини, који је конструјисао Апсиз! 5сћел! по Вгеппап-овом принципу.
Али Берлинска конструкција и ако је носила свега три човека, дакле око 230. килограма корисног товара, ипак рије постигла већу брзину но ова што смо описали.
__ Према свему томе до данас још није доказана практичка могућност употребе железница по једној шини за брзи саобраћај. То ће тек будућност имати да реши.
Тесћп, Кипдазсћац
бр. 47. 24. 1Х. 1909. Ј.
~ Канапизација града Сарајева.
(свршетак)
Као основа за димензионирање канала за канализацију града Сарајева узета је величина атмоферских падежа Зошту/з! или 97 литара на хектар и секунду тј. прилично већа него сразмерно у другим варошима (Берлин 64 5., Котбуе 8581., Визбаден 97 51") Само сепо себи разуме да сва метеорска вода што падне не доспева одмах у истој количини у канале, пошто један део понире у земљу; а с друге стране, метеорској води што падне, потребно је извесно време док у канале дође, другим речима, количина кишнице што долази у канале зависи од величине и нагиба слива, од: земљишта и његовог обделавања, у: кратко од моћи упијања самога слива; с тога наступа задоцњење у дотицању метеорске воде; Ово задоцњавање уноси се у рачун помоћу емпиричких коефицијената, који се узимају: у густо насељеном делу вароши.
1
4 ну ИУ; у ретко насељеном делу зе | 1 1
6 ИУ; док се за' утрине и ливаде узима ј 1
Јута
ЊУ Београду 125:8Л.
НАМ.
Понирање и испаравање узето је у рачун тако да се од количине метеорске воде узима у обзир за густо насељене површине само 759 за ређе насељене 459 даље за део падина које су по зградама 459/, а за пољане и утрине 279.
Количине нечисте воде за одвођење рачунате су према густини насељености, која је узета 250 становника на хектар и количина употребљене«воде која износи 120 л. дневно на главу и од које се бар половина има одвести у времену од 8 часова. Отуда се добија количина нечисте воде, 0,50 зућа. Пошто
је код мешовитог система однос нечисте воде и кишнице за одвођење врло мали, то при димензиони-
рању цеви за мешовити систем прва количина и није узимата у обзир. На овој претпоставци и почива димензионирање канала.
За рачунање капацитета пијединих канала узет је Кутеров образац;
О=у.Њу=субј с= у и тРуВ
коме значи:
количина воде.
брзина
пад канала
хидрауличка дубина
коефицијент храпавости „који за гладак
цемент и каменасте цеви износи = 0,25.)
И канали за нечистоћу и канали за кишницу или су јајастог или кружног облика. Јајасти облик долази у употребу увек код већих профила и има ту добру страну што је чак и при најмањим количинама нечисте воде однос између пресека и оквашеног ообима повољан чиме се опет повећава снага за само испирање канала.
У мешовитом систему код канала јајастог профила узето је као максимално пуњење само до висине бораца, а код кружних профила потпуно пуњење. У сепарационом систему узето је код канала за кишницу са јајастим профилом пуњење до висине бораца, а код кружног профила потпуно пуњење); на против код канала за нечистоћу који сви имају кружни профил, узето је у рачун пуњење само до половине. На извесним местима један део нечистоће разређене са кишницом, пуштан је у Миљацку помоћу испуста. Циљ ових испуста једино је тај да олакшају доњем току канала ида се може употребити мањи дакле и економнији профил, а после дајеи извесну сигурност за изузетан случај. кад би пало више метеорске воде него је предвиђено. Ови испусти ступају у функцију тек онда, кад се приближно достигне узета максимална количина атмосферског падежа од Зомм. на сат.
Под овом предпоставком однос разређености у каналу је 97; 0,5 дакле 184—губи.
једе
| 34 ЗЕ