Српски технички лист

сва 16] ==

Г. О. Гинтер цитира за тим поједине -параграфе Уредбе по којима је јавна грађевинска служба само један споредни огранак политичке администрације. Службеници грађевинске струке подчињени су административним шефовима и имају само да извршују послове који им се нареде, или дају мишљења о питањима која им се упуте. Давање мишљења или предлози о административним, национално економским и јуридичким питањима не спадају у њихов задатак.

Технички Одељци сами иа своје име не смеју општити службено ни с ким, нити се појављивати као самосталне власти или одељења власти.

Грађевински чиновници који су на служби код окружних или среских власти имају поверене

им техничке послове да отправљају под непосред; ним руковођењем свога политичког шефа оног округа или среза у коме служе.

Није потребно нарочито доказивати да је таква организација, поникла на основу чисто бирократског схватања, која тежи да утиче на народ само јуридички а не и техничко-економски постала сасвим несавремена и да кочи сваки напредак у наше дане када је привредна утакмица културних народа ступила на прво место јавних интереса, и приморава државе на најрационалније придобијање и промет природног блага и искоришћење снаге. Бесмислица је стварати од инжењера оруђе једне технички необразоване и за то у овом погледу кратковиде воље, која у оскудици техничких знања нагиње конзервативном одржавању старих традиција и тиме кочи сваки напредак. Оскудица инцијативе у техничким стварима наше данашње управе због које се тако често чују жалбе, може се свести једино на несрећну потчињеност техничке службе политичкој управи.

Јер кад инжењер као што организација захтева, има да каже само да или не, само да одговара на питања и извршује налоге не техничких органа, када му је управо забрањено да у обим својих предлога иу опите своје делатности увлачи административна и национално-економска питања и ако технички послови стоје са овима много пу та у најтешњој вези, то му је управо и инцијатива у техничким стварима могућна само прекорачењем свога делокруга рада.

Да бисмо дошли до објашњења како је таква дна организација техничке службе у опште била могућна, потребно је да бацимо погред на стање техничког образовања у време кад је ова организација постала. Мора се признати да је исто у то доба стајало врло рђаво; готово елементарна претходна знања била су довољна за пријем у техничке школе, а и ове су стајале још на сразмерно ниском нивоу према тадањем значењу и стању техничких наука и технике у опште. Уз то још, у то реакци-

онарно доба, сва јавна служба налазила се у рукама правно-образованих чиновника, који можда не сасвим без права — мање образоване техничаре нису сматрали за себи равне и способне да као самостални органи врше државну службу.

Како су се пак од тога доба поправиле прилнке у корист техничког сталежа, то је опште позната ствар. Знање и спрема данашњег техничара изванредно је порасла преображајем техничких великих школа и искоришћењем искуства прикупљеног на свима пољима Технике. Данас је опште образовање једног техничара са виших школа потпуно равно са образовањем универзитетских слушалаца. Студија пак на великим техничким школама јесте једна од најтежих и најобимнијих међу свима образованим сталежима. Данас правник, лекар, филолог немају више права да апсолвента техничке велике шкопе, као што је можда још био случај 1860 године сматрају као човека мање вредности и да му као што је организацијом државне грађевинске службе прописано — додељују положај по. моћног органа и да га искључују из јавног учествовања у кругу послова који му припадају,

Може ово васпитање техничара уздигнуто на највиши ступањ изображења и знања бити узрок или последица техничког развића, али је сигурно да је исто за последњих 50 година изазвало много. бројним проналасцима и њиховом применом најпољима технике потпун преврат целокупног економ ског и културног живота свију народа. Овај прео бражај је тако снажан да су целокупна јавна управа и саобраћајни живот народа морали да према ње му подешавају правац и суштину свога развијања.

(наставиће се)

Париска подземна железница.

(наставак)

Код станице 51. Гахаге улични ниво је на коти

32; близу западне завршне станице Ауепше де Мег на коти 52,3 а на пијаци Гамбетиној на 97,1м

над морем. Међутим на месту где железница подилази испод канала 51. Мамеп леже шине на 17,8м изнад мора абјм испод нивоа дубинске воде. Сем тога код станице Киџе 5! Пепз положена је нова железница дубоко испод калдрме с тога што ће две главне железничке пруге „које дубоко улазе у варош, по пројекту имати да се проведу изнад ове пруге брбј 3 над којом ће и линијабр 4 бити проведена. Принципијелно је у Паризу усвојено да се доцније подигнуте пруге преводе преко ранијих мањ ако није унапред предвиђено друкчије.

И линија бр. 3 има готово у својој средини