Српски технички лист

пас 1) и

кона. Када је последник г. Станковића г, Ј. Јовановић позвао Удружење да проучи и Мишљења свију Грађевинских Одељења, Управни Одбор Удружења извршио је и овај Замашни посао, спремио нов напрт за закон о уређењу Министарства Грађевина, који је још једаред претресен на ванредном годишњем скупу чланова из целе земље, те је на тај начин добивен дефинитивни пројекат законски, који је Удружење ставило на расположење Господину Министру Грађевина почетком новембра 1907. год.

Пошто је у изради законског пројекта нашега Удружења узео учешћа велики број наших старијих и млађих колега, ми можемо без претеривања да тврдимо, да је у нашем законском пројекту сконцентрисано све исКуство прикупљано за последњих тридесет година у техничкој пракси и примени техничких закона и уредаба. Ј

У писму, којим је Управни Одбор спровео наш законски пројекат Г сподину Министру Грађевина, истакнуте су све битне одлике нашега пројекта од којих једну морамо и на овоме месту да истакнемо, а то је: еманциповање техничке службе од полиЦИјског туторства т.ј. стварање“ самосталних Грађевинских Управа за извршење техничхих послова, који спадају у Делокруг Министарства Грађевина.

Ту самосталност техничке струке ми и данас сматрамо као једну неопходну потребу и као један од најглавнијих услова да се извршење многих техничких послова у Србији Може упутити правилнијим путем него. што је То до сада било.

Грађење и одржавање путева народном снагом можда је била једина ствар, која је донекле оправдавала пбтчињеност техничке службе у окрузима полицијским властима. Данас када се укидањем кулука, по закону о сувоземним јавним путовима, (који је пред Народном Скупштином) тежи да се једаред и Код нас приступи рационалнијем раду на грађењу и одржавању путова, била би неопростима погрешка, ако се једновремено не оси. Гура самосталност грађевинских управа. Наравно да ће тиме бити пренета на њих и од. говорност за извршење свију техничких послова, док се при данашњем уређењу, нашим грађевинским одељењима без икаква основа често пута пребацује за зло стање наших путова и објеката на њима, и ако се сва криБица може ставити једино на терет -самом систему грађења и одржавања и неиспуњавању дужнисти од стране самоуправних и полицијских власти.

Наш законски пројекат био је једини од свију који су израђени у последње време у коме је т. 3 „питање о регулисању положаја“ стављано на последње место, Ми смо се вазда држали начела, па смо се трудили да исто спроведемо и кроз наш пројекат, да Људи исте, факултетске, спреме, у државној служби, ма којој струци приџадли, треба да буду подједнако и награђени,

Тога ради и желимо да скренемо пажњу Господина Министра Грађевина, на једну оКолност, која може имати рђавих последица баш по само Министарство,

Новим законом о уређењу Железничке Дирекције предвиђени Су за све особље, па и за техничко; ново категорисање, нов на. чин унапређења па у неколико побољшање награде. Ми за то дајемо сваку хвалу и Железничкој Дирекцији и Господину Министру Грађевина, али сматрамо. за дужност да напоменемо, да би било веома незгодно и непријатно да људи у: истоме Министарству, је дне школске спреме и једне исте струке буду двојако категорисани и награђени. |

Пре извесног низа година учињена је била на исти начин, слична погрешка _стварањем двеју категорија инжењера, која је доцније поправљена. Само треба имати на уму де у данашњим приликама таква погрешка Може имати много горих последица.

Јер при све већем развијању техничких послова у Србији, и све већој цени техничке радне снаге: настаје питање: да ли ће особље Министарства Грађевина пристати да и даље ради исте послове као и особље Железничке Дирекције, а за мању награду, Зар не може једног дана наступити случај да Министарство Грађевина, које је иначе оскудно са инжењерима не остане једног лана без инжењера.

(С тога је наше мишљење да решењу питања о уређењу Министарства Грађевина треба приступити одмах. пошто припремљене грађе има довољно и да нарочито питање о регулисању положаја треба: решити једновремено и једнобразно, дакле на: исти начин, како буде решено и за Железничку Дирекцију.

Ми завршујемо ове редове са убеђењем да Господин Министар Грађевина неће дозВолити, да ово питање стоји и даље отворено, већ да ће нам нова година донети и нове плодове на запарложеном пољу техничког законодавства.

Гецембар 1909, год.

па