Српски технички лист

5

као двоспратан мост. Горњим спратом пролази пруга. Пијацу код палате Трокадеро подилази тунелом као и Тријунфални Лук. Ту пруга улази у станицу дугуљастог облика са кривинама сразмерно великих полупречника. Та је станица у истом нивоу иу непосредној близини станице линије бр. 1. Испод обеју ових пруга подилази северна појасна пруга бр. 2. Станица њена лежи мало у страну испод ових. На пијаци Расе ђе ја МаНоп све су три станице у једном нивоу.

Јужна појасна пруга има 28 станица на дужину од 13,615 км дакле просечно на размаку од 504 метра,

Нарочито су три станице значајне: Опа! де Раззу, Р1асе [4. Јадцези Еце Согмјзата јер су ванредно вешто прилагођене земљишту и околини.

Ако бисмо узели северну и јужну појасну пругу као једну целину онда јој је дужина око 24,3 км. па како има 49 станица, размак станица износи просечно 500 м. Овако честе станице врло су важан услов за удобност градског саобраћаја. Зато се и Париска публика врло радо и врло много служи својом подземном железницом још од самог почетка експлоатације.

Појасна пруга на левој обали сене значајна је не само по свом орографском положају, јер је час у тунелу час вам земље, већ и по земљишту кроз које пролази. То је предео старих камених мајдана готово на дужину од пуннх 5 километара. Ови су мајдани на више места у две етаже а местимице и врло дубоко леже. То је допринело те је на тој прузи било врло много тешкоћа за савлађивање и врло скупих радова.

Највећи размак станица на прузи 2 лежи између Трокадеро и Опа! де Раззу (738,79м) а најмањи је 349,52 т између Рјасе Ф' Јане и це МаНопаје. Линија број 3.

(Вошеуата де СоптсеЏез—Мептопшап Готово је парарелна с линијом број ! и одмиче од ове између 700 мет и 1900 м. Положена је правцем главног саобраћаја у вароши. Цела је линија број 3 под земљом.

Почиње једном завојницом код парка Мопсеац Ова завојница није станица. Прва станица је здружена са станицом линије 2 (сев:р) код Ауеппе де Минегв и носи исто име. Код Железничке станице 56. Гагате западне држав. желез. има спој између ове и подземне варошке пруге. Спој чини тунел за пешаке. Пруга затим долази до опере. Пред опером укршта се са пругама бр 7 и број 8. Станице ових трију пруга које се испод Рјасе де | Орега укрштају леже у разној дубини. Најнижа станица је 15,14 метара испод нивоа улице и има за излазак 95 степена Ово је за публику прилично неугодно јер сем великог броја степеница заламани су и прав-

ци степеничких кракова. Можда би овде било много рационалније да је начињена трострука станица слично оној трострукој на РјЈасе де Ја Маноп.

Даље пролази поред берзе и других јавних грађевина и испод РЈасе де Та Керибнаџе. Недалеко од ове пијаце подилази пруга испод канала 5. МагНп који је испод широког булевара Кесћага Гепоп засведен на велику дужину. Шине леже 19,35м испод булевара а готово 10м испод дна канала.

Линија се завршује у кварту Мептопап! станицом особитог облика на Расе батђена.

Има свега 17 станица а дужина пруге износи 6998,72м. Просечан размак станица је 437м. Највећи размак износи 736 а најмањи 232М.

Орографски положај пруге број 3 сличан је положају пруге бр. 1. т. ј. крајње тачке су на висини а средњи део пруге дубоко зато су нагиби пруге врло велики.

(наставиће се)

Конкурс за шефа Београдског Натастра.

Од како је у половини прошле године дотадањи шеф Катастарског Одсека општине београдске г. М. Балта, из разлога, који до јавности нису допрли, поднео оставку и вратио се на своју дужност у Министарство Грађевина, питање о Шефу Катастарског Одсека стајало је до скора отворено. Дужност Шефа отправљао је инжењер, који је уједно био и једини факултетски спреман геодета у овоме одсеку, који је од свога постанка кубурио са ангажовањем особља. У току последња два месеца ово је питање више пута претресано у т. 3. клубу „Одборске већине,“ али колико нам је познато до дефинитивне одлуке није се долазило. Падали су предлози да се место шефа попуни, а одмах сутра дан да се довршење послова уступи путем лицитације, а само задржи извесан број особља за контролу ит.д. док сасвим изненада пре петнајест дана није објављен један „конкурс,“ који нам је и дао повода за ово неколико редова.

Нама изгледа да општинска управа и одбор општински у опште не поклањају довољно пажње изради Катастра у Београду, односно не увиђају важност његову за београдске грађане и напредак Београда. Не размишља се о томе да висока стопа хипотекарног кредита и као последица истог: скупоћа станова у Београду; свакодневне парнице у београдским судовима због заузећа имања изазвани су готово искључиво немањем катастарског премера, на основу кога се једино могу створити 0основи за јефтинији хипотекарни, па према томе и остали кредит и којим сви односи права својине треба да буду регулисани и одређени.