Српски технички лист

пат

на точкове. Није пропустио потсетити га ни на снагу напона паре и њену функцију. Професор коме је објашњавано после тога објашњења вели: „Заиста је све тако: све ми.је јасно, али само ми је још једно нејасно: како локомотива вуче.

Комисија је („журно“) колаудовала преко два месеца, техничка је ревизија опет („журно“) радила преко три месеца, и за све то време се посведневно објашњује Г. Леку откуда је вишак у темељима. Он на све то вели: „јест тако је, тачно је“, а потом опет вели:“ али откуда оних три хиљаде метара вишка.“

А може ли бити ичега простијег од овога:

Планови су израђени за потпуно хоризонатан терен, предрачуном рачунати темељи за такав трен, дакле да се сви темељи поставе на исту хориз. раван. Међутим висинска разлика терена на горњој и доњој страни грађевине је преко 2.50 метара.

Како је на горњој страни копање и зидање због нивоа улице, уласка и каквоће терена задржано по плану и предрачуну, то се је сва разлика зидања због прилагођавања терену јавила као вишак.

Г. Леко није могао вели колаудовати због зиме, а могао је баш у том истом времену ићи на крај Србије и тамо успешно колаудовати.

Е, али тамо није био предузимач В. Тешић.

По његовој логици, ако се има колаудовати посао који је радио В. Т. не може. се због зиме, а ако се има колаудовати посао кога другога, онда зима не смета, ако се на другом месту колаудовање сврши за неколико дана није журно, а овде је ко лаудовање и ревизија 5 месеци па је опет журно. Ако се што тиче В. Т. онда је неправилно и незаконито, а ако се тиче кога другога онда је и правилно и законито.

ж + ж

Зарад читалаца да у неколико речи изнесем

ствар принципијелно, да би видели колико вредности има овакво писање Г. Лека.

Према условима за израду посла који сам ја узео, за сваки нов или друкчији посао имала се пре почетка рада утврдити цена од стране Министарства, а у споразуму са предузимачем. Ако се не би могла цена споразумно утврдити по уговору предузимач није морао такав посао радити, а Министарство је могло посао извести у режији или га издати другом предузимачу.

У току извођења посла појавило се, као и на свакој до сада код нас изведеној грађевини и нових послова и преиначења. За сваки такав посао цена је утвђена пре почетка рада. Ако те цене нису биле повољне, Министарство их није морало усвојити, већ поступити по уговору.

Ја сам чак молио Министарство да ме неких

послова ослободи и да их само ради, или преда другоме. |

И Министарству су цене, онда кад је требало, конвенирале, а кад је посао извршен, Г. Леко би хтео да их он поново одређује, и да, како је то по старим условима и рађено, предузимачу плате, без обзира шта њега израда кошта, толико, колико да не цркне од глади. И кад му то није пошло за руком, онда је све неправилно — незаконито.

Што се услед већих количина појединих послова (због већих дубина темеља, прилагођавања темеља нагибу терена, придатих зидова тераса, стеленика и рампи има ~ 5000 м“ више зидања), нових послова и преиначења појавио вишак, то тек није ваљда могло дати повода „љутњи“ Г. Лека Јер код нас се послови, код којих није било вишка, не могу ни као изузеци поменути. На скоро сваком од нас (па готово и свуда) извршеном пос-

лу било је вишкова. Чак и на пословима код којих је г. Леко

био шеф или пројектант било је вишкова који су ишли чак до 1009/.

Од тих његових послова да подсетим само на: планирање Малог Калимегдана, на најпростији посао издато за ве 9000 дин, а по окончању посла преко 20000 дин; павиљони за основне школе на Врачару, издати је за ~ 87000, а по окончаном рачуну преко 140 000 дин.

Могло би се навести још примера у овом смислу, али су ова два најдрастичнија.

Само је чудновато да је г. Леко пропустио писати и о овим пословима.

На завршетку морам нагласити, да ја немам ни толико слободна времена, ни бадава хартије а нисам осигуран ни државном платом, да се више по овој ствари бавим, и да то остављам и на даље г. Леку. То чиним тим радије, што му напади овим путем, какви су такви, више доликују од закулисних подвига које одавна практикује против мене.

28./Х1. 1909.

БеаЕрас Васа Тешић

Париска подземна железница.

(наставак)

Поред станице Вошеуага Казрап, има у близини тунел за вагоне и празне возове. Даље пролази ова пруга близу главне железничке станице Моп!-Рагпаззе (западна железница) укрштајући се с овом испод њеног прилазног виадукта. Иза овог укрштаја пруга излази опет ван земље на дужину од 2,18 километ. на левој обали реке Сене. Реку Сену прелази ова пруга у близини Ајфелове куле на месту где је био пешачки мост Раззу, који је сад преправљен