Српски технички лист

Еј

вина, и да тражи, да се те мане у закону отклоне |

у интересу општем, и техничке струке на по се. г. Миладин Ђорић чуди се што је Удружење тек сад почело на томе раднти, кад је тај законски пројекат још пре 5 дана био штампан, г. 11. А. Димић као члан Управе објашњава

да Управа није била у могућности да раније што по том предузима. Чим је Управа дошла до штам-

паног законског предлога, почела је журно на томе радити: држала је две узастопне седнице и за данас сазвала месни скуп, на коме се има донети дефинитивна одлука.

За тим се прешло на дискусију у начелу.

г. Рад. В. Николић вели да је присуствовао данашњој скупштинској седници и чуо је разлоге "пр. за несугласице у платама између санитетског и правног референта. Шосланик г. Пећић навео је вели, да правни референт заиста за време грађења железница има много послова и треба да је боље награђен но санитетски раферент, чиј: је посао Много лакши, и који у главном само прима лекарске извештаје са пруга. Са тим се сложио и посланик Др. Коловић. ј

Што се тиче прнватне праксе вели, да је Министар Грађевина одлучно томе противан, и изјавио је чак да прави и питање од тога,

У опште се, вели. примећује при доношењу овог закона, да се сви заузимају само за ниже железничко особље, а за инжењере и остало особље Жел. Дирекције и Министарства Грађевина нико.

Ако, вели, овај закон не буде важио и за инжењере и подинже њере Мин. Грађевина, онда би за подинжењере Жел. Дирекције била велика неправда: што би морали провести као подинжењери 6 година, док њине колеге у Мин. Грађевина само 2), године.

Истиче разлику која се прави при добијању првог ранга између техничара нашег Универзитета и техничара са стране, и вели, да се тиме наноси увреда нашем Универзитету,

Односно додатка, вели да ће скупштина примити све по предлогу.

г. Милорад Поповић налази да је ограничавање броја инспектора неумесно, јер се може указати потреба и за више њих.

г. Мил. Ђорић вели да по овом закону треба 24 године док се стекне право за инспектора, али са овим ограничењем броја инспектора не може се ни тада добити, док они старији не помру.

г. Стев. Миросављевић мисли да ћемо се сви сложити и једнодушно тражити, да се инжењерима не забрањује приватна пракса, и да се овај закон не генералише и за Министарство Грађевина, јер би то ишло на пропаст инжењера.

г. Јефта Стефановић предлаже, и одмах се прелази на дискусију и састав резолуције, коју тре-

ба упутити Народној Скупштини и М нистру Гра ђевина.

г. 11. А. Димић чита тачку по тачку резолуције,

После дуже дискусије у којој су учествовали г. г. Стев. Миросављевић, Вл. Поповић, Мил. С. Милосављевић, Драг. Мирковић, Мил, Ђорић и др. редигована је и усвојена резолуција, која се има предати Народној Скушттини и Министру Грађевина. За потписнике ове резолуције скуп је изабрао поред г. Јефте Стефановића као председника скупа и г. Неш. М. Смиљанића као секретара, још г. г. Мих. В. Илића инспектора Жељ. Дирекције, Јована Андрејевића управника грађ. одељења и Милорада

| Поповића вишег инжењера Жел. Дир. који су ре-

золуцију 26-ог пр. м. предали Народној Скупштини и Министру Граћевина.

1. 11. 1910. 2. ПСИ.

Уредништво Техничког Листа добило Јенодит. Ивана Арновљевића његове две најновије расправе; једну о споредним напрезањима, а другу о теорији сложених тела.

Прва расправа угледала је света у 38. броју часописа : Очјегејсћазсће Уосћепзећић и деп 61

ГепШсећеп Вапџфепз.

У њој г. Арновљевић срачунава споредна напрезања у попречним носачима, изазвана услед круте везе уздужних носача.

Рачунање споредних напрезања код уздужних носача гвоздених мостова врло је тежак и заметан посао. Кад су уздужни носачи постављени озго на попречне, онда се они понашају као континуивни носачи на еластичким ослонцима, који се подају А кад су уздужни носачи прикопчани уз ребра попречних, онда се њихови ослонци не само могу подавати, повијати, већ и извијати. При том су повијања дотичних ослонаца функције деформације уздужних, попречних и главних носача. Ово се тачно рачунање избегава на та начин, што се претпоставља, да су у сваком пољу уздужни носачи слободно ослоњени на два краја.

Г. Арновљевић затим прелази на један специјалан случај, на име: на случај, где је свега једно једино поље и уздужни носачи су приковани са ребра два крајња попречна носача. Срачунава и извијање и повијање попречних носача као ослонаца за уздужне носаче и одговарајуће нападне моменте услед тога.

Најзад на једном бројном примеру срачунава колика су та споредна напрезања и налази, да износе до 30%, од главних. При том рачунању учинио је неколике претпоставке, које иду у прилог