Српски технички лист

— 816 —

отправљене упутнице 38.308 комада вредност 2,927,567 дин. примљене упутнице 26.920 ком. вредност 4,031.606 д.

Поштанска служба заведена је у Србији

15. октобра 1843 год. По „устројенију“ од ове.

године поштански је саобраћај онда вршен само у границама ондашње Кнежевине. Имао је 4 главна и 4 бочна правца. По овоме устројенију и новој одредби од 1847. год, вршена је поштанска служба до 25. јануара 1866 год. Тада је донесен нов закон о поштама, који је још и данас у важности. По трактату, раније закљученом са Турском, Аустрија је за ово установљавала своје поште по Турској, а у своме генералном конзулату у Београду установила је била своју државну пошту, која није имала само везе између станица у Аустрији и Турској, већ је „једновремено вршила међународну службу у самом Београду.“ — „2. декембра 1868. год. закључена је прва поштанска конвенција између Србије и Аустро-Угарске о сталној међусобној размени писмоносних и аманетних пошиљања, која је ступила у живот 1. септембра 1869. год. Тада је укинута аустријска пошта у Београду и њена филијала у Алексинцу.“ Овим је Србија дошла и у сталан међународни поштански саобраћај и са западним земљама, и одузето је право Аустрији дам даље одржава своје поште на државној територији Србије. — Појавом ове конвенције поштанска служба у Србији се вршила на два начина: у унутрашњем саобраћају по закону и настављању од 1866 а у међународном саобраћају по конвенцији и прописаном правилнику за извршење конвенције од 1868 године.

1874. год. установљен је „Светски Поштански Савез,“ у који је Србија ушла као члан опште међународне заједнице. Овај савез прелази територијалне границе држава, везује све државе у један поштански терен, интернационални. — Према томе је укинуо и појединачне таксе територијалне и увео јединачну таксу у међународном промету за цео свет. Овај је савез установио периодичне конгресе где се претресају сви предмети везани за Савез, изборни међународни суд за расправу спорова, створио упутничку међународну радњу, размену пакета до окгр., претплату на новине, поштанске штедионице ит. д, — И тако су овим савезом многе одредбе устројенија суспендоване и збрисане, па ипак оно је (устројеније) ослало у животу.

1889. год поштанско телеграфско оделе-

ње прешло је у“ састав Мин. Народне Привреде и одвојило се од Министарства Унутрашњих дела. Од 1898 год. поштанско-телеграфско оделење потпада под ресор Министарства Грађевина. По правилнику, који је прописан приликом преласка овога оделења у састав Мин. Народне Привреде управља се поштама и телеграфима још и данас у Срби-

ји, па и данас кад је под Министарством Грађевина. [. Телеграф.

1. Крајем 1907 год. било је: а) дужина линија опште државне

мреже : 2894,3 Км. дужина линија опште железничке мреже 545,0 Км.

Свега 3439,3 , 6.) дужина жице опште државне

мреже 7065,8 Км. дужина жице железничке

мреже 1053,0 Км.

Свега 8118,8 Км.

2. Станица државних . 114

п железничких . . . . . 59

„ _ за паробродску пловидбу . 1

Е метеоролошких па 1

Свега 175

3. Телеграфски саобраћај: а) у унутрашњем саобраћају, број телеграма отправљених код државних и железничких станица (међу њима телеграма хитних, са плаћеним одговором, хитних са плаћеним одговором и са потвр-

ђеним пријемом) приватних – 431558 званичних 88 157 службених _ 9838 604

Свега 1,358 314

6) у међународном саобраћају: отправљених телеграма

приватних и званичних . 94 594 службених . 1 680

примљених телеграма приватних и званичних „ВА 106 724 службених . 1814 Свега 204.812

в) Прелазних (транзитних) телеграма:

101.521.

Године 1854 Србија је ступила у споразум са Аустријом, да подигне телеграфске линије — уведе телеграфски саобраћај. И А-

устрија је под нарочитом погодбом, која је доцније ушла и у конвенцију, утврдила и-.