Српски технички лист

— 817 —

звесне тачке споразума и преговарала са Србијом, и ако је ова била још вазал Турске, као са самосталном државом, да би само добили телеграфску везу преко Србије са Турском.— И тако је после закључене конвенције са. Аустријом, у марту 1855 год. телеграфска линија предата јавном саобраћају на основи „Височајшега Решења,“ као основнога закона о установљењу телеграфске установе у Србији. — ИМ прва телеграфска служба је била у ресору Министарства Унутрашњих Дела. После две године по установљењу телеграфске службе у Србији, у октобру 1857 год. довршена је телеграфска линија Цариград Ниш, и на Српско-Турској граници код Алексинца везана је са линијом у Србији. Ова линија не би била подигнута можда још дуго времена да Србија није за овај циљ понудила Турској зајам од 5,000 000 гроша, пошто је у 1855 години турска везала своју линију телеграфску са Румунијом, те јој веза са Србијом није била потребна. Сама мрежа телеграфских линија гранала се по Србији доста споро и давала је незнатне приходе. Напротив приходи од телеграфске транзитне радње били су у почетку велики. Али је тај велики приход од телеграфске транзитне радње опао у времену услед нових транзитних линија преко Италије. Услови су, изгледа, ипак били да се овај транзитни саобраћај одржи за Србију. На нашу жалост, пропуштена је прилика.

Србија је приступила међународној телеграфској конвенцији, закљученој у Петрограду, 1875. год. (ступила је у живот 27. јануара 1876. год.). Главне одредбе ове конвенције су ове: Свака особа има право да се за своју коресподенцију служи међународним телеграфом. Тајност је зајемчена. Свака држава обавезна је да има довољан број особених линија, те да би се обезбедило брзо отправљање телеграма. Телеграми се деле на: државне, службене и приватне. Државни и службени телеграми могу бити у уговореним знацима неразумљивим за трећега. Приватни телеграми могу бити у знацима, неразумљивим за трећега само ако се државе, између којих се шаљу, на ово пристану. Приватни се телеграми могу обуставити,

ако би њихова садржина била опасна по др- |

жаву, њене интересе, противу јавнога морала

и поретка. — Чак се међународна радња може обуставити за извесно време, кад сео томе известе државе уговорнице. — Тарифе

се састављају од државе до државе, споразумевањем између влада крајњих и посредних

| 300.000 м“.

земаља. Франак је монетна јединица, основица за састав међународних тарифа. На основи конвенције израђују се правилници за службу. Могу се зукључивати и посебна наређења између уговорница. — Таксе су за европски и ваневропски режим. Целокупан савез има један централни биро (као деловодну управу) у једној од уговорних држава, који доводи у ред, прикупља и обзнањује одлуке, што се'односе на међународну радњу, износи захтеве у изменама, допунама, увођењу и преиначавању тарифа. Издржавање овога пада на терет свију судедних држава. — Овој конвенцији може приступити свака држава, која се редовним путем пријави. Приступање се пријављује дипломатским путем оној држави уговорници, у којој се одржала последња конференција; ова објављује после осталим државама.

(Наставиће се) Св Ж. Мих.

Железница Христијанија— Берген,

инж. М. М. Аћимовић. (Наставак) 6) Трасирање пруге (види карту и п. профил) која је од Бергена до Христијаније дугачка око 492

| км, где је се могло користити отвореним и прилич-

но. равномерно падајућим долинама за прелаз вододелнице, није давало пикаквих сувишних тешкоћа. Пруга мо а, да лоспе са станице Роа на путу Христијанија—Ојомк у Нашпода! пењући се на во доделницу, врло често да прелази из долине у долину. Од Коа, прелазећи две висоравни, иде ка Капаз огд-у и дуж Капдзеју-а ка Ндпејоз5-у, где се везује са старом пругом ка Птаттеп-у. На овом месту прелази она најпре преко гвозденог моста Кацдзеју и онда преко засвођеног моста дугачког 215.0 мет. зв. „Ваестпа“ реку Бењу, која код Нобпејозз-а заједно са Капдзеју-ом тече. Од станице Хенефос прелази пруга у Зоспатјај, зашто је било потребно: један тунел и један усек од После мање више равномерног пењања у Зоспаја-у прелази пруга званим Науегзпо тунелом, дугачак 2800 м. по дужини други на Бергенској железници, у област НаШподаја. Она пада овде најпре ка северном крају Кгбдегеп језера, да би могла затим да изведе у Нашпода!-у саоје пењање на главну вододелницу.

Код Зуепкегцда-а прелази пруга реку Нашподаје засвећеним мостом од 44м. распона, највећи засвођени мост у Скандинавији. Отприлике 5 км. с оне стране станице ОјеПо леже последња сељачка насељења. Рашћење дрвећа престаје, замашне грађе-