Српски технички лист

— 839 — ·

при давању у израду по предложеном начину бити знатних измена накнадних радова ако и нови планови буду непотпуни и недовољно исцрпни.

А ако буду нови планови потпуни и исцрпни онда ни по досадашњем начину давања у израду неће бити накнадних радова.

Разлог наведен под 5 потписујемо и ми. Државни ће инжењери, ако свој позив схвате онако како то провирује кроз редове поменутог чланка, имати у главном само да премере дужину израђене пруге. Али ће зато технички персонал предузимачев имати да изврши тешки посао око обрачуна, кога се садашњи инжењери тако ратосиљају. Али ће држава ипак тај посао морати платити, свакојако скупље, само под другим именом.

Кад је администрација гломазна, кад су пројекти непотпуни, кад се за сваку ситницу морају питати по два три инжењера, три четири инспектора и пет шест инсталација, па опет не доспева до дефинитивног решења, онда заиста има административних тешкоћа, и оне ће ометати рад и у случају давања железнице у израду по предложеном начину. Исто тако морају наступити финансијске тешкоће које писац помиње, кад се измене врше без оправданих разлога или због непотлуности планова. С таквом администрацијом, како је писац наводи, рамаће се и овако и онако.

Под 6 наводи писац да сад постоји велика лакоћа у измењивању првобитних пројеката и услед тога јака осцилација између предвиђених и утрошених сума те то може да омсте започето грађење, пошто може набављена сума новца бити недовољна због накнадних радова. То стоји, али стоји и то, да се тако што може и мора десити ако су планови и пројекти неисцрпни. Зар ће ту разлику моћи поднети предузимач по паушалној цени кад је и сама држава једва може поднетиг Па предузимач нема ни времена ни могућности датпровери поднете планове на основи којих се врши надметање. Он ће за неколико дана колико му стоји на расположењу моћи на терену много мање уочити но ивжењери који трасују и израђују пројекте. Он ће се морати руководити податцима које од њих буде добио лично или преко планова и онда излази да је судбина пруге у главном у рукама оних инжењера који су извршили трасовање и пројектовање. Најзад да напоменемо, да нас задивљава седми разлог који писац наводи. Њему има мислимо најмање места. Вели се, да на предузимача по готову не пада никаква одговор-

ност за рђаво или противно условима извршене послове, него се она увек преноси на државне органе; јер је тобож такав посао извршен пред очима надзорног инжењера. Вели се да у пракси прилике саме ретко допуштају да се рђаво извршен посао одбаци, већ да се по нужди затвара око и прима јер би иначе требало ићи нл дуге парнице. Писац даље наводи да то долази отуд што је слобода кретања предузимачева поготову уништена.

Ми се питамо, зар по новом систему давања у израду неће бити надзораг Или ће тај надзор бити тек форме ради да се њиме парадира»г Хоће ли се надзорни инжењери ограничити само на то да уложе протест па да чекају да се лоше извршен посао руши тек кад буде време пргдаји готове пруге или за време те предаје. Зар одговорност за лоше израђен посао не пада у истој мери и на надзорног инжењера» Ми чак мислимо да је дужност надзорних органа да приликом колаудације бране предузимачев рад јер су и они суделовали у њему. А ако нису, онда нису вршили своју дужност. Зар ће сукоба бити мање но досад» ИМ најзад хоће ли се доиста моћи избећи парнице а да се негмора затварати око» Најзад ко је крив што су предузимачима везане рукег Ја мислим да су криви у првом реду надзорни инжењери и сама дирекција, јер су и инжењери и дирекција схватили да је предузимач акордант—ра- | деник, коме је држава дала посао у израду, а за себе задржала да изради пројекат и за најбезначајнији објекат. Чак се мора поднети надзорној секцији на одобрење и најситнији детаљ за распоред завршног камења на мостовским стубовима и ако то камење има само да омогући сливање воде.

На завршетку да примимо и она три разлога које је писац навео на штету предлога за измену начина давања железнице у израду, и да додам само још неколико речи.

Грађење по паушалној цени захтева обично капиталом врло јаког предузимача и ми се истински бојимо, да се услед тога не отворе широм врата странцима. Ми лично не бисмо имали ништа противу странаца искусних предузимача, али се бојимо да ће противу странаца протествовати с правом наши домаћи предузамачи и питати: да ли је досадашње наше искуство с двема пругама које раде странци друкчије но с осталим пругама. Да ли је баш тако лоше израђена пруга Аранђеловац— Лајковац или је задоцњено много с предајомг Шта је са Ваљевском пругом где је предузимач безусловно слушао