Српски технички лист

— 340 —

надзорног инжењера» Шта је то тако несолидно извршено и на Параћинскоји Ужичкој прузи које су градили и граде Срби предузимачиг И најзад је ли право да наш предузимачи после стеченог искуства дођу у запећак и ако сносе све државне терете-2

доиста може железнице да изврши тако, да буде способна за саобраћај и да одговара свима унапред утврђеним захтевима и погодбама; па ипак то не значи

Предузимач

купити у предузимача извршен посао онако. као што човек поручује капуту кројача. Јер

држава ће морати плаћати предузимачу изве-

сне. рате а човек кројачу не плаћа унапред.

ништа. И кад се већ уђе с капиталом државним, онда ће наступити опет затварање очију по потреби. Јер ако бисте дали кројачу нешто унапред — ако уопште није солидан кројач, онда ће вам он лако наметнути капут који вам није био сасвим по вољи. Слично може

бити и са железницом.

Најзад, ако напредније државе дају железнице у израду по паушалној цени, оне сигурно имају већ у том начину давања сте чена искуства а тако исто и предузимачн. Те државе дају сигурно потпуне пројекте и предузимачи онда не улећу слепо у посао.

__ Ми имамо досад стечена искуства с досадашњим начином рада. Недостатке који су се досад појавили треба по могућству отклонити. Надзор и личности које га врше треба подесно прилагодити, администрацију упростити, Надзорним органима и предузимачу дати већу слободу кретања, не спутавати их. Не треба цео свет унапред сматрати за непоштена и варалицу па силом изазивати да се до преваре и несолидног рада дође.

"А самој држави не може бити у интересу да преко туђих леђа заради; јер и сам писац вели, да се може при предложеном начину давања железнице у израду предузимач грдно преварити на своју штету а на корист државе.

Предложени систем грађења врло је сличан систему по коме је грађена наша главна пруга; само је овај последњи унеколико савршенији био, јер се предузимач имао борити сам с погрешкама, које буде учинио, пошто је имао да врши експлоатацију кроз дуг низ

година. Само бијош за потпуну сличност не |

достајало финансирање и трасовање железнице. На тај су систем у своје време викали садашњи политичари и осудили су га. Ево где се у кругу тих исти људи јавља баш за

грађење | она |

пакост идеја, да је сад, после двадесетогодишњег искуства, баш тај систем за нас најбољи. Врло су чудновати пути судбине.

ЈУ Љ. 6;

Индустријеке железница у Србији.

П. Индустријска железница алексиначког рудника.

Безимено друштво угљених рудника у Алексинцу (Зосјеје Апопуте Фез сћафоппасез 4' АМежпа подигло је у 1903. год. од станице на главној прузи (Км. 212,) Адровца до свога рудника, железницу од 7341 м. дужине, а 60 см. ширине. Ова пруга служи искључиво за пренос угља, — За обезбеђење саобраћаја између рудника и станице Адровца, Друштво подиже и једну жичну железницу (Ота ћзе фђаћп).

У поткопима Друштво је положило железничке колосеке у дужини 12 КМ.

Ово друштвено предузеће основано је у циљу обделавања руда и копова на теренима рударске повластице „Краљевац.“ Акционарски је капитал 1,000.000 дин., подељен у 2000 потпуно уплаћених акција по 500. дин. —

Поред моћних слојева угља на терену ове повластице отворени су и моћни слојеви парафинскога шкриљца.

Друштвено предузеће просечно вади 55.600 тона угља, у вредности 600.000 дин. годишње (до сада).

Друштво располаже овим механичким и превозним средствима:

3 парна котла са 600 та ложне запремине, једном парном машином од 160 коњских снага, за извлачење вагона из окна једном парном пумпом за избацивање воде из окна, два вентилатора Фаркова система за снабдевање подземних просторија свежим ваздухом, једном локомобилом од 16 коњ. снага за покретање решета, једним решетом ротирајућега система за класирање угља у пет врста групноће и 200 вагонета од | п“ запремине за транспортовање угља.

Предузећем управља директор г. Густав Соваж са потребним помоћним особљем, Радници су из земље.

Толико према датим подацима,

титана