Српски технички лист

— 359 —

ће мост добити други спрат. Испрва су мислили да и на Аустерлицком мосту начине пруги спрат за прелаз пруге бр. 5. Али је противу тога протествовала управа реке Сене; пошто темељи моста нису доста јаки, те неби могли без штете издржати вишак оптерећења. Зато је прелаз пруге број 5. измештен за 190 м. узводу.

Пруга број 2. укршта се с правцем тока реке Сене под углом од 75. Пре но што се приступило грађењу овог моста морали су уклонити пешачки мост, који је служио за време изложбе у години 1878. Али је тај пешачки прелаз био потребан те је с тога пројектован комбинован мост који ће слу жити и за железницу и за колски и за пешачки саобраћај, тако да шинс железничког моста стоје 6,5 м. изнад друмског и пешачког.

(Продужиће се)

БЕЛЕШКЕ

Први димњак од армираног бетона у Србији. Пре месец дена довршио сам у Пироту димњак од армираног бетона висок 32,5 метра.

Димњак је постављен на плочу од армираног бетона. Запремина плоче је 9,70м. Плоча је округла пречник јој је 5.00м. а лежи у мекој земљи орници.

Димњак је шестостран. Доњи пречник му је 1.80 м. Доња дебљина зида износи 15 см. а горња само 10 см. Горњи пречник је 0.90м.

У целом димњаку, заједно-с темељом има свега 28м" бетона; што чини 28 х 2400 = 67000 килограма тежине. Насип од земље који лежи над фундаментском плочом тежи око 12000 килогр. Према томе је темељ оптерећен са 0.4 кгр. по квадратном сантиметру.

Армирање се састоји из 18 гвоздених шипака које су у горњим деловима димњака све тање, Рачунам да би се овај димњак преломио под дејством врло јаког ветра, који би вршио притисак од 850 килограма на квадратни метар вертикалне површине. Прелом би наступио вероватно услед тога што би се шипке ишчупале из бетона на местима где су саставци. Хоризонтална арматура извршена је од шипака 6 м дебљине. — Да мимогред наведем, да највећи димњак подигнут у Фрајбургу у Саксонској висок 140 метара може оборити ветар од 640 кило грама на квадратни метар вертикалне површине,

Грађење овог димњака у Пироту извршено је без скела. Бетон је набијен у калупу, који се постепено измештао у колико је зидање напредовало Рад је нипредовао просечно 0,95 м. дневно. Цео рад заједно са фундирањем трајао је 37 радних дана.

Трошкови око подизања димњака од армира-

ног бетона упола су мањи но око подизања димњака од цигала у малтеру.

Зидан димњак од 32,5 метра висине има запремину око 300м%и тежи преко 500 000 килограма У ту тежину урачуната је и тежина темеља. Толика, огромна, тежина захтева сигурну подлогу јер оптерећење земљишта износи под обичним приликама око 3 килограма на квадратпи сантиметар.

Први димњаци од армираног бетона грађени су око 1898 године. У Америци их има саграђених на 1000. У Европи их је још врло мали број, па се ипак сво усудих да подигнем нови такав димњак на Балканском — полуострву.

Изглед овог новог димњака величанствен је. Витко се уздиже пут неба као изврнут знак чуђења!

Од сад подигнутих димњака од армираног бетона има један који је 107 метара висок са 5,40м. пречника и 18 см. дебелим зидовима оздо до горе, као сулундар.

Јосиф Гранжан

СТЕЧАЈ.

Удружење Српских Инжењера и Архитекта расписује овим стечај за израду расправе о армираном бетону.

Најбоље израђену расправу награђује са 200 динара Раљска фабрика цемента.

Расправа имау првом реду да изложи и испита опште особине конструкција од ар-

' мираног бетона и да при томе обрати осо-

биту пажњу питању: када су и у колико оне подесније од осталих а нарочито чисто гвоздених конструкција.

При том расуђивању треба узети у обзир

"све особине армираног бетона, а нарочито

његову сигурност противу пожара и његове игијенске особине.

При испитивању конструкције од армираног бетона с економског гледишта, ваља узети у обзир не само трошкове око израде него и трошкове око одржавања,

Зарад бољег објашњења и очигледнијег упоређења могу се расправи додати и упоредни пројекти за једну конструкцију у гвожђу и у армираном бетону и то за околину Пожаревца, Шапца или другог ког места у

"Србији у којима је оскудицау добром круп-

ном камену за зидање.

Рок за предају расправе оцењивачком суду или Удружењу Српских Инжењера и Архитекта биће Цвети 1911. године како би се могао извршити преглед и оцена поднесених расправа, те да се награда додели о главном скупу Удружења на Духове 1911. г.