Српски технички лист

образовала нарочито њере.

Своју каријеру и своју инжењерску | праксу почео је покојни Јосимовић при грађењу железница.

Кад се пре двадесет и две године, неколико млађих инжењера, које данас већ краси ореол седих власи, сакупило било и прегло да оснује Удружење Српских Инжењера и Архитекта, онда су сад већ покојни Јосимовић и његови другови Стаменковић » Селесковић прихватили тај покрет, узели су организацију Удружења у своје руке и дали су нашем Удружењу здраву основу на којој се и данас развија.

практичне инже- |

· Нарочито је и велика заслуга покој- |

ног Јосимовића, што је покренут орган нашег Удружења „Технички Лист, коме је Јосимовић био први Уредник.

- Као први председник Удружења имао је пок. Јосимовић неоспорно највећих заслуга око организације Удружења Срп-

· ских Инжењера и Архитекта. Он је обно_ вио девизу свог незаборављеног оца Еми- |

лијана Јосимовића: „Броји мера моја вера“ и истакао је као девизу наше технике.

Већ саме досад побројане заслуге покојникове биле би довољне, да нам остане у трајној успомени и да му име забележимо златним словима у историји развића српске технике, да му инжењери остану вечно благодарни

Али је покојни Јосимовић обавезао инжењерски кор још већим доброчинствима. Можда на своју сопствену штету а сигурно на штету свог техничког делања и развијања, покојни Јосимовић је сувише рано зашао у вртлог наше политичке борбе. Она га је онако способна спремна и одушевљена, као што се могло 0чекивати убрзо истакла изнад нивоа о-

бичних инжењера и довела га на поло-

жај Министра Грађевини.

И за сразмерно кратко време свога |

министровања покојник је учинио инже-

њерском кору знатних услуга, које не мо- |

жемо а да не истакнемо

Покојник је јасно био појмио и био |

тврдо уверен, да треба напорни рад инжењера достојно наградити ако се хоће

да инжењери потпуно одговоре својој

| тешкој дужности: да буду савесни и да

не престану радити на свом техничком усавршавању. Покојни Јосимовић је знао да је техника онај фактор у друштву, који носи заставу напретка; он је био уверен, да ће напредак земље поћи поузданим корацима, ако у земљи буде развијена техника, јер данас не можете ни корака крочити а да се не сусретнете са делом инжењера и архитекте. Зато је први посао министра Јосимовића био да поправи материјално стање инжењера. Пошто у то доба, као ни данас, још није решено чиновничко питање у нашој отаџбини, пошто су тада већина данашњих политичара проповедали начела, да су чиновници готово непотребан баласт натоварен на лећа народа, покојни Јосимовић који је припадао тој групи политичара, није могао ни помишљати на корениту реформу питања о положају инжењера као државних службеника и ако је осећао да је она потребна, те се решио, да бар посредно учини што може. Године 1879 расписом министра грађевина били су одређени додатци инжењерима као накнада за путовање између 264 и“ 312 динара годишње. Те је додатке повисио п. Јосимовић на 1000, 1200 и 1500 према величини округа и тешкоћама саобраћаја. Знајући при том још колико је за унапређење технике важна техничка литература, покојни Јосимовић је одредио знатну помоћ Техничком Листу, помоћ од 10000 динара годишње. Његови следбеници министри грађевина на жалост смањили су ту помоћ а за извесно време

! сасвим и укинули. Садје сведена на 2000.

Зато су прве године техничког листа и најсјајније године. Технични Лист је имао и облик и садржину као што то имају и стручни листови срећнијих народа. Данас Техн. Лист тавори своје дане, и да није прегаоштва и пожртвовања неколико људи, он би морао престати излазити.

Сматрао сам за дужност да нарочито истакнем ове две заслуге покојникове како би се јаче окарактерисала разлика у погледима његовим и његових следбеника .