Српски технички лист

– 11 —

Позванији но што сам ја, надам се, пропратиће покојников рад као директора Срп. Држ. Железница ; рад око уређења Београда на водоводу и пројекту за канализацију. А ја ћу само да зажалим што

пок. Јосимовић свакојако заморен у политичкој борби, није дао маха својим одличним способностима, које је тако видно обележио као други по реду професор за катедру железница, путова и ту-

нела на нашој Великој Школи.

ПРОГРАМ РУСКЕ ВЛАДЕ ја грађење нолозница, Пре једно пак лани поднео је руски

министар комуникација, г. Рухлов, думи свој програм за грађење железница у року од и-

дућих 5 година. Пошто је овај програм до-

стојан једне државе — велесиле, као што је Русија то држим да ће интересовати нашу Г. Г. колеге, шта се намерава извршитиу Русији и каква перспектива се тамо отвара нашим колегама — железничким и машинским инжењерима.

Према томе програму гма да се саграде железнице: а.) у Јевропској Русији и Пољској 12210 версти 6.) у Закавказкој области 940, в.) у Сибиру 2280,

Укупно 18'030 версти или = 20.030 километара За нас је најинтересантније то, што у о-

воме програму има и једна линија, која—исти- | на не целом својом дужином, али бар поло- |

вином одговара линији предложеној у бр. 16. Срп. Технич. Листа од 18. априла 1910. г; од подписаног у чланку под насловом: „Веза Дунавко-Јадранске железнице са румунским и руским пругама,“ која би имала да везује најкраћим путем Ођесу преко Галца и Букурешта са Дунавско - Јадранском жељезницом и то је линија под бр. 17): Ођеса — Акјерман — Лајпзигскаја (у место Ођеса – Акјерман—Рени на Дунаву правцем на Галац.)

Има да се саграде сљедеће линије :

|. У источној јевропској области :

1.) Јарослав (са леве обале Валге) — Ко-

' Казањ—Бугулма · Сибирију—Семирјеченску губернију и Мон-

У име Инжењерског Удружења а мислим да не грешим и у име целог инжењерског кора, нека је усрдна хвала сени покојног Јосимовића на свему што је учинио и намеравао учинити за напредак технике коју је волео и као техничар и као син старог инжењерског ветерана Емилијана Јосимовића.

Нека ти је вечан спомен међу нама.

| Мир диши твојој.

строма—Варнавин—Нолинек—Оса—Конгур—

(у Уралској планини у Пермкој Губернији) =1070 версти дужине.

2.) Њижниј Новогород--Јермолино=200 в.

8.) Њижниј Новогорд—Малмиж —440 ,

4.) Малмиж— Нолинск — Вјатка = 320. „

5.) Њижниј Новгород — Серган – Алатир.

Симбирск = 420 ,„

6.) Симбирск—Кињел = 190

7.) Мантурово --Ветлуга —Царево Кошајск

Оренбург, правцем за јужну

голију дужине = 1050 в.

8.) Казањ—Лајшев—Богатоје _ — 360,

9.) Оренбург—Орск (на реци Уралу, ко-

ја савија од севера на запад, дуж. = 360,

]. Свега у источној области 4410 версти П. У југоисточној области :

10.) Козлов (на прузи Москва —- Ростов). Велико— Књажескаја (на реци Маничу)—Прохладнаја (под Кавказом на линији Ростов —

Владикавказ) = 1150 км.

и 11.) Попаснаја - Поворино (на прузи Гр-

јази —Царицин) = 350 версти

П, Свега у југоисточ. области = 1500 версти Ш. У југозападној области .

12.) Николоселск—Уман (веза Херзона—

Николајева са Козатином) = 290 версти

13.) Жмеринка—Дубно = 300,

14.) Камјенац Подолски — Бар = 120 версти.

15.) Ровно—Фастов = 270 версти,

16.) Кијелице — Островац — Каменица = 420 версти.

17.) Ођеса— Лкјерман—Лајпциг—Скаја

= 260 версти дужине. Ова је станица на реци