Српски технички лист
– 11 —
Позванији но што сам ја, надам се, пропратиће покојников рад као директора Срп. Држ. Железница ; рад око уређења Београда на водоводу и пројекту за канализацију. А ја ћу само да зажалим што
пок. Јосимовић свакојако заморен у политичкој борби, није дао маха својим одличним способностима, које је тако видно обележио као други по реду професор за катедру железница, путова и ту-
нела на нашој Великој Школи.
ПРОГРАМ РУСКЕ ВЛАДЕ ја грађење нолозница, Пре једно пак лани поднео је руски
министар комуникација, г. Рухлов, думи свој програм за грађење железница у року од и-
дућих 5 година. Пошто је овај програм до-
стојан једне државе — велесиле, као што је Русија то држим да ће интересовати нашу Г. Г. колеге, шта се намерава извршитиу Русији и каква перспектива се тамо отвара нашим колегама — железничким и машинским инжењерима.
Према томе програму гма да се саграде железнице: а.) у Јевропској Русији и Пољској 12210 версти 6.) у Закавказкој области 940, в.) у Сибиру 2280,
Укупно 18'030 версти или = 20.030 километара За нас је најинтересантније то, што у о-
воме програму има и једна линија, која—исти- | на не целом својом дужином, али бар поло- |
вином одговара линији предложеној у бр. 16. Срп. Технич. Листа од 18. априла 1910. г; од подписаног у чланку под насловом: „Веза Дунавко-Јадранске железнице са румунским и руским пругама,“ која би имала да везује најкраћим путем Ођесу преко Галца и Букурешта са Дунавско - Јадранском жељезницом и то је линија под бр. 17): Ођеса — Акјерман — Лајпзигскаја (у место Ођеса – Акјерман—Рени на Дунаву правцем на Галац.)
Има да се саграде сљедеће линије :
|. У источној јевропској области :
1.) Јарослав (са леве обале Валге) — Ко-
' Казањ—Бугулма · Сибирију—Семирјеченску губернију и Мон-
У име Инжењерског Удружења а мислим да не грешим и у име целог инжењерског кора, нека је усрдна хвала сени покојног Јосимовића на свему што је учинио и намеравао учинити за напредак технике коју је волео и као техничар и као син старог инжењерског ветерана Емилијана Јосимовића.
Нека ти је вечан спомен међу нама.
| Мир диши твојој.
строма—Варнавин—Нолинек—Оса—Конгур—
(у Уралској планини у Пермкој Губернији) =1070 версти дужине.
2.) Њижниј Новогород--Јермолино=200 в.
8.) Њижниј Новогорд—Малмиж —440 ,
4.) Малмиж— Нолинск — Вјатка = 320. „
5.) Њижниј Новгород — Серган – Алатир.
Симбирск = 420 ,„
6.) Симбирск—Кињел = 190
7.) Мантурово --Ветлуга —Царево Кошајск
Оренбург, правцем за јужну
голију дужине = 1050 в.
8.) Казањ—Лајшев—Богатоје _ — 360,
9.) Оренбург—Орск (на реци Уралу, ко-
ја савија од севера на запад, дуж. = 360,
]. Свега у источној области 4410 версти П. У југоисточној области :
10.) Козлов (на прузи Москва —- Ростов). Велико— Књажескаја (на реци Маничу)—Прохладнаја (под Кавказом на линији Ростов —
Владикавказ) = 1150 км.
и 11.) Попаснаја - Поворино (на прузи Гр-
јази —Царицин) = 350 версти
П, Свега у југоисточ. области = 1500 версти Ш. У југозападној области .
12.) Николоселск—Уман (веза Херзона—
Николајева са Козатином) = 290 версти
13.) Жмеринка—Дубно = 300,
14.) Камјенац Подолски — Бар = 120 версти.
15.) Ровно—Фастов = 270 версти,
16.) Кијелице — Островац — Каменица = 420 версти.
17.) Ођеса— Лкјерман—Лајпциг—Скаја
= 260 версти дужине. Ова је станица на реци