Српски технички лист

-– 113 —

у Сибиру, — то се увек још и може на исте толики силан новац утрошити.

Господи колегама грађевинским и машинским инжењерима пак може извршење оваквог програма послужити као доказ, да ће они још хиљадама километара железница саградити, док њима балони и аероплани не почну чинити несавладљиву конкуренцију.

Инжењер Јован Јирачек

грађевински инспектор Сри. Државних Железница

ПРЕДЛОГ

За екскурзију удружењл српских инжињера и архитекта после овогодишње скупштине о Духовима На дане 30. п 31. а 2 4 5. — евентуално и 4. јуна ове године“)

Чиним предлог, да друштво ове године приликом годишње скупштине посјети сарославни град Праг“#) у краљевини Чешкој, којом приликом би се Г.Г. чланови -— саучестници екскурзије упознали не само са разноликом архитектуром његових разних грађевина, особито цркава, — грађених по добу од 900 година — у најразнијим стиловима, романском, раном готичком, прелазном готичком, у ренесансу, бароку и у модерном стилу, - који је заступљен у неколико особито лепих и скупоцених зграда, као што су музеј, штедиопица варошка, банка земаљска и живнотенска, нова зграда општинска код „Прашне бране“, која се о трошку неких 7 милиона круна, баш сада дограђује, — и у сецесном стилу, који најбоље репрезентира станична зграда државних жељезница, бив. станица цара Фрање Јосифа, — но имали би и г.г. грађеВински инжињери да виде и посматрају најразноврсније одличне и узорите грађевине инжињерске, од којих многе врло замашне и занимљиве баш су у раду (као водовод, канализација, грађевина око упловидбења реке Волтаве, итд.), као што су разни мостови (зидани, дрвени, гвожђени, на ланцима, железнички итд.), од којих се неки могу такмичити односно лепоте и прецизног извршења конструктивног са најбољим дариским мостовима, обални зидови, обалама реке Волтаве, канализација, водовод (гради се град Праг са целом околином, даклем за више од 500.000 становника), упловидбење реке Волтаве кроз варош и ниже ва-

#) Пошто је ове године већ готово утврђен програм, то смо мишљења, да би се овај пут могао приредити идуће године, (Ур. ##) Да је град Праг стародревни и старославни град, 0 томе сведочи један арабски писац већ при крају МП-мог века који описује Праг као богату трговачку варош.

роши, којим ће се варош Праг учинити приступачном по реци Лаби од Хамбурга до Мњелњика и по Волтави до Прага за лађе, (као што је сада на п. приступачан Беч за лађе дунавске, — помоћу вештачких успорних комора, од којих се баш гради једна у самоме Прагу и две су саграђене низ воду врло близо у Подбаби и Либшницама. И г.г. колеге машински инжињери имали би прилике, да посјете узорне фабрике свију модерних машина, од пољопривредних справа до локомотиве, великих турбина, електричних генератора, мостовских конструкција, до лађа парних, које израђује (и конкурише с успехом) н. п, фабрика Рустон и С!е и за лађе на језерима швајцарским. Могли би разгледати фабрике пиварских, шећерских, шпиритуских и других справа итд., укратко да кажем: имали би сви нешто ново, лепо, занимљиво да виде, да се поуче и да се тако рећи напоје!) оном енергијом, са којом чешки

град Праг ињегово становништво и сво чешко становништво краљевине ради на побољшању свога завичија, свога старог „Злашног“ славенског Прага. Уверен сам, и могу напред да изјавим, да би било Удружење Српских МИнжињера дримљено најсрдачније не само од Удружења Чешких Инжињера. и' Архитекта у Прагу, но да би се чланови свију грађевинских надлештва — као што су: трађевинска управа Прага, краљ. чешке земаљска оделења грађевинска, за грађевине на суву, на води и железничко - државно - грађевинско оделење при цес. краљ. надлештву, комисија за регулацију и упловидбење река, грађевински одсек цес. краљ. државних железница, чији је старешина познати чешки посланик на царевинском већу, г. Најман, — итд., сви најусрдније потрудили, да своје српске госте са свима старим и модерним тековинама и 0о6јектима инжињерских наука у Прагу и околини упознају тако, да би чланови Српског удружења много корисних познатака ту учинити могли.

Односно путовања и трошка могу да наведем сљедећа дата :

Скупштина Удружења свршила би се у недељу 29. маја; на екскурзију би се одпутовало изјутра 30. маја брзим возом у 6'41 м., и стигли би преко Будимпеште—/Јожуна--Мархега—Брна — Пардубица у Праг изјутра 317. маја у 6:50 мин. До подне истога дана учинили би званичне посјете на сгарој „радњици“ (општинској кући) града Прага, Друштву Ческих Инжињера и Архитекта, и у другим техничким надлештвима. На преглед грађевина, фа-“" брика, канализације, итд. имали би онда на распо ложењу после подне 37. маја; 7., 2. и 3. јуна, и кад, би 3. јуна у 17 ч. 15 ноћу из Прага одпутонали, стигли би преко Беча (долазак у 7 ч. 10 м. из јутра

1) Не само правим пилзењским пивом,