Српски технички лист

— 114—

4. полазак у 8:50 преко Брука— Будимпеште у 71 4. 15 мин. у вече у Београд истога дана 4. јуна. Несумњам ни мало, да би чланови Удружења интервенцијом дирекције српских државних железница или министарства грађевина, добили од мађарске државне железнице (М. А. У.) за пруге:

а) Београд— Будимпешта и назад,

6) Будимпешта—Пожун—'Мархег и

в) Брук—Будимпешта, као и од управе сада цес. краљ. држ. жељезнице пређе љруштва аустроугарске државне железнице (5+-Е. (.) у Бечу за линије :

а) Брно—Пардубице—Праг и

6) Праг—Брно—Беч— Брук на Литавом као и за линију цес. краљ. државне Фердинандове северне пруге (К. Е. м. В) Мархег—Гензерндорф—Брноповластицу на билет за спуштену цену (ваљда за половину) у П. класи за брзе возове. Иначе кошта путовање другом класом и брзим возом од Београда

до Беча (односно до Мархега) 35:80 круна (33:20);

трећом класом особним возом 18:10 кр. (680) од Беча до Прага најкраћом пругом иП класом (преко Табора) 25,50 кгр. најдужа (преко Брна), 99:00 круна. Но како је тамо и трећа класа у брзоме возу врло удобна и чиста, да истомћеособито лети — сваки путник, који чини нарок на чистоћу, путовати може, то наводим и цене д-ће _ класе. По најкраћој линији цена је брзим возом · 16 кр. 20 ф., особним возом 12. кр. 30. ф., по најдужој пак брзим возом 18 кр. 50 ф. и особним возом 14 круна.

Уз то долази прелаз у Будимпешти из станице источне (КејеНрајуа) на севенру (пуџоон рајуа) колима дању од особе 1 кр. 60 ф.

У Прагу има свуда трамваји, и реком Волтавом иду лађе уз и низ воду, те може за мале паре '(0'20—0'40 дин.) свуда, колима шта да се види знаменито и занимљиво.

Конак у гостионици (хотелу) кошта 3—4 круне дневно; у чистој соби удружење добило би заузимањем Чешког Друштва Архитекта и Инжињера сигурно и ту спуштене цене. Надам се, да ће управа и скуп овај мој предлог примити, те да се на начин пода најбоље доказ „да крв није вода“, но „да Славени јоште живе“ и да инжињери знају, коме треба своје симпатије показати.

13. Марта 1911. год.

у Шапцу.

Јован Јирачек,

вл. аутор. грађев. инжињера,

шеф-инжињер општине шабачке,

Металне превлаке помоћу прекања.

У Келнском Обласном Инжењерском Друштву држао је месеца јануара ове године грађевински саветник, г. Зсћоор, предавање о једном новом свом начину превлачења метала са кором. Начин се састоји у томе, да се предмет прска растопљеним металом, Најважније и најџитније из овог предавања изложено је укратко у следећем.

Растопљен метал излази из котла за топљење на један сисак (дизу) у виду врло танкога млазића, као конац. Ту га подухвата млаз паре или гаса који стоје под јаким напоном и на тај начин тако рећи, распршти у маглу. При овоме метал бризга врло великом брзином, која н.пр. при употреби азота од 10 атм. износи око 900м. на секунд,;а при примени водоника, који је лакши, и неколико

пута толико.

Овако металом засићен гасни млаз удара на тело, које се жели превући дотичним металом, и таложи га на њему. И то бива на тај начин, што се кинетична енергија металних честица при удару о тело претвори у топлоту, услед чега се ове честице, које су у чврстом стању, опет загреју, постају меке и заварају се једна за другу те се добије гладак и чист, хомоген слој, чија дебљина може бити врло различна (од "|, до 8 и више м.м.)

Овај овако постали метални слој или превлака има врло добре технолошке особине, што је само узрок самога начина постанка, Јер поред тога што се металне честице заварују, већ се слој ствара и под дејством удараца услед велике брзине, којом се ови делићи крећу, тако, да први слој превлаке бива

| формално бомбардован новим металним честицама | које долећу, и тако рећи скован. Отуда је добивена

превлака од врло тврдог, обрађеног материјала

| ситнозрне структуре.

Примена овога новог начина превлачења металима врло је опсежна.

Услед наглог ширења гаса наступа нагло и ниско спуштање температуре те температура метала, која је износила више стотина степена, спада у распрашеном стању до на 70% и испод тога. Услед тога без ичега даљег овај се метод даје употребити и за превлачење лако запаљивих или свих других тела, којима би висока температура могла ма како шкодити, као на пример за превлачење дрвета, хартије, целулоида, желатин-динамита, јаја, воћа, цвећа ит,д.

Судећи према досада учињеним опитима у Циришкој опитној станици, на овај начин дају се за превлаћење употребити сви метали, дакле и они, који су се на досада познате начине могли употребити на ову сврху само тешко или готово никако,