Српски технички лист

— 138 —

шире тумачење закона, тврдећи да није нужно провести пет година стручне спреме само у окну, с будаком у руци, и истичући да су за експлоатисање једне руде неопходно потребна извесна звања, која се не могу стећи у окну. Надвладало је уже тумачење.') Капиталисти сопственици рудника показали су се најогорченији у отпору. Они осећају неки празноверан страх у онога, што називају „теоријом.“ Кад треба изабрати управника, они увек претпостављају негдашњег радника, што је могуће мање образованог ; то је човек од посла, ртасиса! тап, и они њему верују. У Њукастлу — он — Тајн, један рударски инжињер, који даје савете у пословама и који има много клијената, приморан је, да по свршетку дугих рачуна помоћу логаритамске таблице, преводи исте у аритметичке радње на предрачунима и мемоарима, које предаје својим клијентима. Иначе би сопственици рудника одузели своје поверење од човека, који употребљава тако „теоријска“ средства.

»%

Индустријска револуција — потпун преображај индустрије увођењем механичких алата -— изазвала је нове потребе. Школа и радионица су се приближиле једна другој; између једне и друге са растојањем, смањиле су се и тежње к антагонизму: при свем том, енглески индустријалци не допуштају да се школа и радионица споје уједно. После дуге борбе, један скорашњи споразум створио је техничку наставу, која је стручна, али није искључиво практична, као у некадашњим радионицама, и научна али не чисто теоријска, као у већини наших инжењерских школа. |

Из наведених примера вили се, да је главни штаб велике индустрије изишао из радничких радова. Нове мисли имају утицаја и на њих. Они признају да тај систем не може да им спреми кадар, који им је сад потребан. На железницама, на пример, сад се траже ученији инжењери. У памучној индустрији, бирају се за надзорнике само људи, гоји су извесно време провели у каквој техничкој школи, или бар уредно походили вечерњу школу. С много страна захтевана је уредба о инжењерском занимању: да неко узме титулу инжињера, потребно је да да јемства и сведочанства. У Кепу ником није допуштено да врши инжињсрски посао, ако није положио нарочити испит, који је, уосталом, тежак.

Кад младим људима говори у томе смислу човек, који је и сам био радник, то ипак доказује ако и постоји расположење да се научном образовању да више места -– да нико и не мисли одрећи се практичног спремања. Г. Пери, професор механичких конструкција у Финсбери—Колеџу, почео је

1) Могћ о! Епрјапа та ие ог пишпа апа тесћашса! епштпееза. — Ртезгаеп!у Апагезг, 841 децембар 1888. стр. 18.

тимс, што јеседам година радио у радионици, затим је отпочео радњу за свој рачун. Позван у Јапан, да тамо покаже своју вештину, он је ооразовао већину инжењера, који су саградили жељезнице и пристаништа модерног Јапана. бегови ученици у Финсберију су дечаци од седамнаест година, који по изласку из школе почињу да изучавају занат. Ево савета, које им професор Пери даје у тренутку кад их оставља: — Насгавиће се: —

РАД УДРУЖЕЊА.

Поводом пројекта закона о уређењу Министарства Грађевина,

Х. МЕСНИ СКУП 10 - 1 - 1911

Присутни гг. Ј. Стефановић, Ј. Андрејевић, Ј. Смедеревац, Ст. Миросављевић, Неш. М. Смиљанић, Мил. С. Бркић, М. К. Поповић, М. Антоновић Д. Маслаћ. М. Ј. Смиљанић, Ј. Станојевић, И. Боди, В. Игњатовић, Јорд. Петровић, Вл. Митровић, Н. Тирнанић, Дим. Наумовић, Станоје Миливојевић, Вл. Павловић, П. Симовић.

Председавао г. Ј. Стефановић члан управе, секретар Неш. М. Смиљанић.

Најпре је према поднетој молби т: Миливојевић дипл. машин. инжењер примљен редовног члана удружења.

За тим се прешло на даљи претрес: пројег:та закона о уређењу Мит. Грађевина.

„Д. Маслаћ чита чл. 43 са допунама односно додатака за рад на терену.

Дим. Наумовић наводи пример, да се у нишкој радионици, истина не ради на терену, али се већином ради преко нормалног радног времена. С тога тражи да се у закону предвиде и додаци за прековремени рад.

М. Антоновић помаже горњи предлог и тражи да се фиксирају додаци за прековремени рад или да се повећају плате. Може се вишак рада и сразмерно плаћати, рачунајући на сат 1—1'/, одговарајућег износа редовне награде.

Ј. Смедеревац налази да је право прековремени рад наградити, али је то тешко прецизирати, Наводи као пример да се на трасирању ради и 12 до 16 сати, а тај вишак рада треба платити,

Ст. Миливојевић је такође за то да се прековремени рад нарочито и плати.

Станоје за

Ст. Миросављевић такође тражи да и прековремени рад у канцеларији треба сразмерно наградити. М. К, Поповић објашњава да има 3 врсте пре-