Српски технички лист

И

— 139 —

коредног рада: ноћу, на терену и у канцеларији и сваки овај рад треба нарочито и наградити.

М. С. Бркић тражи да се прво фиксира нормално канцеларијско време, а рад преко тога да се нарочито плати.

Д. Маслаћ чита предлог одбора, да за радна терену поред дневнице буду награде.

а) за радове, који трају мање од 3 месеца

1) приврем. инжењ.-арх. 6— дин.

2) инжењер.-архитек. а

8) инспекторима 10“ –и

в.) кад радови трају више од 3 месеца:

1) приврем. инж.-арх. 300 дин. 2) инжињер.-архит. 960 дин. 3) инспекторима 420 дин.

Нормално радно време одређује Министар по потреби, а преко тога да се нарочито и награди.

С. М„просављевић предлаже да се за радионичке инжињере, а за сувишан рад, плаћа паушално

7. Стефановић чита свој предлог о овим наградама. „Д. Маслаћ стилизује предлог о додацима и предвиђа да те додатке добија и техничко особље инспекција и секција.

Ст. Маросављевић налази да не треба давати додатке инжењерима у инспекцијама, ве само инспекторима и инжењерима по секцијама.

(Долази г. Влад. П. Митровић и заузима место председавајућег).

М. Аншонови“ подноси нов предлог о осигурању техничког особља. Сваки инжињер може на раду бити повређен или и погинути, и његова породица није осигурана. Пензија је мала, с тога тражи да се унесе у закон: да сваки инжењер мора бити осигуран; само у ком виду» У другим државама је и сваки радник осигуран; он плаћа а послодавац '/,, његове зараде.

7. Стефамтовић моли да г. Антоновић даде мало више материјала за свој предлог.

М. Антоновић вели да треба сви тај материјал да тражимо.

Ст. Миросављевић наводи дау Немачкој за осигурање плаћа радник '!/, послодавац Љ, а држава 50 марака годишње; ово само до годишње плате 2000 мар., а преко тога не. И код нас би се морао установити фонд за несрећне случајеве и то да улажу |, чиновници, а ', држава.

М. Антоновић истиче да је то за сада само напомена с његове стране, која не мора одмах да се прецизира, али тек да се има на уму.

Д. Маслаћ чита редакцију новог чл. 43 а који гласи:

„За све техничко особље, које је изложено опасностима при раду за време службе, обавезно је осигурање од несрећних случајева: Мин. Грађ, и Саобраћаја прописаће правила, а временом установити и фонд за осигурање и одредити улоге...“

Скуп прима.

Чл. 44 (плате административног особља) прима се,

Чл. 45 — Прима се

Чл. 46 у

Чл. 47 % Чл. 48 (осуство без плате).

М. Аншоновић вели да је то лепа одредба, само налази да држава нема рачуна да даје 5 год. осуства, то је много. Доста је, ако се даду 2 год.

Д. Маслаћ сматра да су и самоуправни и општински послови исто тако важни као и државни, те је оправдано да држава на извесно време делегира своје инжењере и на извршење ових послова.

М. Антоновић налази да држава са тагвом променом својих радника губи, и мисли да оваква одредба не може у закон ни проли.

7. Смедеревац такође држи да је 5 год. осуства много, те не треба давати више од 2 године већ и с обзиром на цивилне инжењерс.

Ст Миросављевић сматра окружне и општинске послове као државне и налази да је у начелу опровдано давати за ове послове држ. инжењерима осуство. И он налази да је 5 год. много. Предлаже 3 године осуства и скуп прима.

Чл. 49. Прима се.

чл. 50. (државни испит).

Дим. Наумовић налази да је 3 год., што се тражи праксе за државни испит, -- много. Наводи да се сад техника готово по правилу свршава тек за 5 година; затим 1 година у војсци и 3 године праксе, — чини 9 година од матуре, л то је много. За овај испит доста је једна година.

Ст Миросављевић налази да инжењер треба да буде 3 године, али ни испит доста једна је година праксе.

(наставиће се).

привремени за држав-

ВЕЛЕШКЕ

Нова врста калдрме. Још пре извесног времена су у Америци и Енглеској велики делови варошких улица и државних друмова калдрмисани по новом тзв. Опџагг!фе — начину, којисе показао тако рационалан, да је пруско министарство земљорадње у прошлој години и у околини Берлина правило са њиме опите. Са резултатом били су заДОВОЉНИ. Калдрма од Опаггт|е може се најбоље назвати калдрма од теербетона (ТеећогопрНазгег). О цагтгтфе се справља од препарираног тера и других битумина, који су за сада тајна, у нарочитим постројењима, и зати : се њиме облажу брижљиво очишћени камичци величине од 1— 6 см. пречника. Ова се маса полаже на макадам или бетон, и у раз-