Српски технички лист

— 184 —

Ако општина одреди добру прву награду и ако предвиди добру цену за откуп друга три до четири рада, онда је сигурно да ће утакмица бити голема те и избор обилан.

Још нешто. Ми смо тускоро имали две сличне утакмице: једна за улепшавање Теразија а друга за појачани бетон. Обе су нас изненадиле својим неуспехом.

Ми смо уверени да један знатан део одговорности за тај неуспех носе и основицепрограми — стечаја, које су саме биле недовољно разрађене. Други је део неуспеха лежао у томе што су награде биле мале, те су све озбиљне утакмичаре одбиле од себе, јер се не сме заборавити да данас утакмице такве врсте нису борба „за славу“ већ проста тежња да се добије што боља ствар. Добар раденик који може свуда да заради пита се, да ли се исплаћује утрошити за случај добити околико времена за обећану суму колико израда такве ствари захтева, те се према томе и решава, да ли да се лаћа тога посла или не. (Остави ли се мала цена, онда се и несвесно обраћа на дилетанте, па се така и

решења добијају. 8. Р. В.

Примена. ојачанот бетона код железница.

Предавање г. К. ЛУ. 8ВсћаесћНе инжињера у Главној Управи Виртембершких Државних Железница.

Ојачан бетон мало је употребљаван код железница. Његова употреба увек још зависи од расположења појединих Управа за Грађење према тој новој врсти градива. У појединим земљама има истина за то нарочитих прописа, али ти прописи имају сва-

ки своје нарочите захтеве, за сигурност и постојаност ојачаног бетона.

Није нам намера да на овом месту износимо своје мишљење о тим прописима, од којих многи носе обележје привремености. Нама је намера да испитамо могућност; да ли се ојачани бетон може примењивати и код железница. Ово ћемо разлагање учинити на основи нових таквих грађевина подигнутих на Виртембершким Држ. Железницама (В. Д. ЖЈ У исто време саопштићемо и најважније тренутке искуства, што су га на тим железницама стекли при грађењу и одржавању грађевина од ојачаног бетона.

Ако се запитамо зашто се ојачани бетон није и код железница онако исто развио, као је случај код свих других врста грађевинарства, онда морамо доћи до закључка, да је томе на првом месту узрок у самом времену развијања и ширења те врсте градива. Ојачани се бетон појавио онда, када је

главна железничка мрежа била саграђена. При подизањ/ споредних железница користило се стеченим искуством на главним железницама, и од онога што се тамо показало као добро пије се хтело одступати. Изгледало је,а многима се и данас тако чини — да је гвожђе најподесније и најпривредније гра диво са обзиром на захтеве које има једно такво градиво да испуни код железница. За дуго је времена било гвожђе господар прилика, и тек у најновије време променио се однос њему на штету.

Овај преокрет иде у корист економског решења многих тешких задатака, пред којима стоје готово све железничке управе. Он је последица новог оживљавања масивних грађевина а на првом је месту последица големог успеха ојачаног бетона. Позната је ствар, да се ојачани бетон није увео код железница без големог опирања, Свакако је

'' ово олирање проистицало од консервативних назора

инжењера одраслих при железницама, али то није

| био главни разлог. Суштина је тога устезања лежа-

жала у бојажљивости и постављеним захтевима, које је ново градиво тек у току година могло испунити и бојазност отклонити. Тек после тога могао се појачани бетон са успехом такмичити са постоје-

| ћим грађевинама, које су се као добре показале.

На супрот надмоћности ојачаног бетона, који у себи има добра својства и камених и гвоздених

· конструкција, стојале су и његове слабе стране, које

су код — чак и најнапреднијих — железничких инжињера изазвале бојазност, јер је грађење желез-

ница везано са врло много одговорности, те је ради

сигурности у сабраћају потребна голема обазривост.

Ми ћемо у кратко додирнути околности које су кочиле напредак ојачаног бетона код железница и изнети на основи госадашњег практичног искуства начине, на основи којих би се недостаци могли делимично умањити.

На првоме су месту неколико мањих и тешких несретних случајева при грађењу ојачаним бетоном утицали на то, да побуде још веће устезање и сумњу у сигурност тог новог градива. Ово је било у толико више, што се сама наука о ојачаном бетону полако развијала и што се при том њеном развићу беше развила голема научна распра. Нарочито су били пристрасни у тој препирци, када се имало решавати о ваљаности и употребљивости ојачаног бетона код железничких мостова. Тврдило се, да се ојачани бетон не може одржати услед јаких и великих потреса, да ће спојност — лепљивост бетона и гвожђа попустити, да ће утицај топлоте и климатских промена бити врло неповољан, да ће гвожђе рђати поред свег тог, што је обложено бетоном, и да ће најзад све те шкодљиве појаве морати разорити грађевину те опасност сурвања целих возова учинити врло вероватним.