Српски технички лист

— 185 —

Тек пошто су строга научна испитивања и опити многостручна теоријска питања извела на чистину, те тиме несигурност на самом теоријском пољу битно смањили, и тек када су практични успеси непобитне доказе изнели, које ни најпредострожнији инжењер није могао порицати, тек је тада почета пристрасност и предрасуда да опада Код, различитих железничких управа (Француска, Аустрија, Виртемберг) поче се појлчани бетон уводити још деведесетих година прошлога столећа. Беше се почело са зградама, па се прешло на уличне друмове, мостове, па најзад и на железничке, па нигде ненаступише оне појаве, од којих се с почетка толико зазирало. Код В. Д. Ж. има железничких мостова, који су већ скоро 8 година у употреби и који су се као одлични показали. На њима до данас нема никаквих пукотина ( јаве) а још мање зарђалих места.

Пошто грађевине од ојачаног бетона посшају временом пре издржљивије него ли слабије и пошто се не може навесши ни један разлог који би доказивао да се шакве грађсвине морају другојаче понашати. то онда сваком смемо рећи, да добро извршене грађевине од ојачаног бетона могу дуго тшрајаши, при чем нема никаквих големих трошкова око одржавања.

Чињеница која показује, да на споменут им старијим грађевинама, нема никаквих штетних пукотина, и напомена, да су ти мостови израчунати по ондашњим званичним упуствима, казују, да је страх од бетонских пукотина услед извлачења (Вејоп2по1552) можда ипак мало греувеличан. Питање о истегљивости конструкција (рећпшпозјастокен) од ојачаног бетона рашчишћено је многим строго научним испитивањима. Уз пркос томе има у пракси различних погледа нарочито на методе срачуњавања на истезање (Вејопогиозргаппипо).

Ови различити погледи појављују се иу званичним круговима, као год. и у науци и самој пракси,

Испитивање напрезања бетона на истезање захтева се у „Привременим Одредбама“ за пројектовање и извођење инжењерских грађевина од ојачаног бетона“ изданим од стране берлинског одсека пруске Железничке Управе. Швајцарска има своје „Привремене Одредбе о грађевинама од ојачног бетона на Швајцарским савезним Железницама. Даље се то испитивање захтева и у „министарском распису о подизању грађевина на носачима (Ттаомегк) од ојачаног бетона“ који је издан у Аустрији. На'зад исто се то тражи и у „Пруским одредбама“ о примени ојачаног бетона при грађењу зграда.“ Ове попоследње одредбе захтевају испитивање напрезања на исте зање само код грађевина, које су изложене, непогодама влази, диму, или каквим другим штетним утицајима.

Према упуствима које је Виртембершка Же-

лезничка Управа издала својим потчињеним органима и која се упуства слажу са „Пруским прописима“ у погледу начина рачунања, одустало се од испитивања на истезања код конструкција напрегнутих на повајање (ац! В!есипа Беаизргисћ)). Ако се пак хоће приближно тачни податци и о томе, онда се мора узети у обзир различност коефицијената еластичности односно њених модула за притисак и истезање. Ово пак води ка заметним обрасцима о срачуњавањима, чији крајњи резултат у пракси има сумњиву вредност. С друге стране може се практично исто постићи смањивањем напрезања гвожђа на истезање и увеличавањем површине гвожђаног пресека. Из тих разлога је тамошња управа прописала ова напрезања градива за грађевине са јаким потресима и ударима.

Бетон на притисак 30 КЕ.“

; „ смицање 2 до 3 Кејиз

Гвожђе на притисак

или истезање 750 Ке. јома

Ми мислимо да је тиме довољно сигурности пружено и противу стварања лукотина услед изтезања. Ваља свакако приметити, да је дејство удара при овим претпоставкама већ ушло у обзир.

По аустријском распису морају конструкције које су изложене потресима, бити срачунате на 1,3 губим мирним оптерећењем, а оне које су изложене јаким ударима са 1,5 губим мирним оптерећењем. У пруским прописима је шта више предвиђено 1009/, од корисног мирног оптерећења.

Ми смо веровали, да ће се моћи одустати од тако великих додатака, ако се смањи допуштено напрезање, јер код железничких мостова може се рачунати са слабљењем дејства удара помоћу јаког горњег строја и еластичног насипа туцаником. (Железничке мостове од ојачаног бетона без насипа туцаником не треба у опште ни извршавати). Поред тога се подела оптерећења врши увек у ширину а не и у дужину и најзад досадањи многобројни извршени мостови нису показивали никакве недостатке. Са оваким прописима, који одговарају онима за срачунавање конструкција од гвожђа, постизава се извесна корист, која нарочито за надлештва има много вредности, и то је једнообразност метода за срачунавање. Није потребно, да се железнички мостови срачунавају са великом и н' рочитом брижљивошћу. Нарочито треба обратити пажњу на срачунавање напрезања на смицање код ребрастих носача и код посувраћених гвожђа (узенгија) која су одређена да приме та напрезања на смицање Даље треба бити свестан вредности коју има примена многобројних узенгија, које примају један део напрезања на смицањо дејством силе за теглење (212ми кило).

Срачунавање напрезања пријемчивости (Нај-