Српски технички лист

— 192 —

цима аутомобилских точкова има пнеуматике (каучук).

Лак аутомобилски саобраћај неуди много калдрми од камена и од дрвита. Код шосираних улица аутомобили имају исто дејство као и по шосираним друмовима.

Терисање је одлично за улице са лаким саобраћајем, али по улицама где је тежак заобраћај непоуздано је.

Никакав горњи строј не одољева тешким аутомобилима (20 тони). Дрвени трупци калдрме здробе се а поједино камење прска и ломи се.

Било би умеско да се овакав саобраћај законом регулише и да се пропише колико сме највише да буде тежак аутомобил и с којом се брзином сме кретати. Ови се прописи сад израђују у Француској.

Шум при пропазу копа. За варошке улице, битно је да кола при пролазу не тандрчу, да се не разлеже шум. То је битан и главан услов. Изгледа да том услову довољно одговарају шосе и дрвена калдрма. Незнатан је колски шум и на асфалтској калдрми, али се зато јако чује удар коњских копита.

Прашина и чишћење. Треба разликовати прашину коју ветар нанесеод прашине која се јавља услед абања горњег строја.

Према абању прашина се највише развија на шосираним улицама, мање на калдрмисаним каменом, још мање на дрвеној калдрми а најмање на асфалту.

Чишћење је особито важно код дрвене калдрме. У Паризу перу дрвену калдрму свако јутро водом. Поливају много воде и отиру калдрму грталима од каучука.

Кпизавост и стрменост. Запрега утолико се више клиза уколико је калдрма глађа и уколико је улица стрменитија.

Асфалт је сувише клизав, он се отире. Али изгледа да се запрега навикне да тегли по асфалту кад се како треба поткује.

Влага повећава опасност исклизавања. У Паризу се устежу да асфалтисане улице при великој жези поливају, док напротив у Берлину то редовно чине.

Асфалт се не полаже у улицама, чији је нагиб већи но 15 мм на метар.

Има и извесног камења од ког начињена калдрма буде клизава. Такав је порфир. Њега више у Паризу не употребљују.

Дрвена калдрма, кад се одржава чисто, није клизава. Већма је клизава калдрма од тврдог дрвета но од меког. У Паризу је до-

| пуштена употреба дрвене калдрме по улица-

ма где нагиб није већи од 50 мм. на метар. Оправке. Неизоставно је нужно да се мо.

же горњи строј улице брзо поправити и окрпити. То је разлог због, ког у Паризу не праве калдрме од цемента.

У Париским шосираним улицама поправке се чине поновним шосирањем. Истина нема ни једне шосиране улице коју би требало по двапут годишње обнављати, али код већих шосираних париских улица махом треба целу горњу кору обновити сваке године. То је разлог који чини да је шосе мање подесан но остале врсте калдрме.

Камена калдрма се лако поправља, и саобраћај се може убрзо васпоставити. То исто вреди и за асфалт.

Код дрвене калдрме треба три до четири дана док се цемент у спојницама не стврдне. Али се у пракси овај рок скраћује тим,г што се новопоправљен део поспе песком, али је тај начин рада несавршен.

Трамвајски копосеци. Они су један од најистакнутијих узрока повредама на калдрми. Питање је ово толико важно да заслужује да му се посвети нарочита пажња на будућем конгресу и да се истакне као засебно питање.

Многобројни опити с врло осетљивим апаратом који аутоматски бележи, а који се примењује од 1904 године на овамо, показали су, да се при прелазу возног материјала сви колосеци угибају и крећу.

Код колосека који су чврсто положени у бетон износи повијање једва "по милиметара, али код колосека мање брижљиво учвршћених може ово повијање да изнесе неколико милиметара. 8

Шине које леже на бетонској подлози разоравају бетон. Да би се то спречило под метали су попустљив материјал: уздужне греде или филц (клобушину).

Први покушаји дали су доста добра резултата, Известилац још наводи да се шина не оједа у оноликој мери колико горњи строј улице услед чега се појављују бразде а ове су почетак разоравања горњег строја.

Учвршћивање шина у макадаму (шосеу) није подесно за вароши, јер, при утабавању

макадама ваљцима, страдају шине.

Асфалт се исто тако лоше понаша каои макадам у том погледу, и при том су поправке скупље. Попустљив уметак између асфалта и шина не дејствује потпуно и савршено.