Српски технички лист

=- 2003 ==

Између асфалта и шина мећу сад притесан камен. У Паризу ретко је кад асфалт поло жен и између шина у колосеку и свуда где год се нов колосек меће избацују асфалт између шина,

Дрвена калдрма се у близини чврстог колосека доста добро држи али је ипак зато скупа оправка која наступа услед кретања др= вета при промени влаге и суше.

Ово је иајвећи недостатак и несавршенство дрвене калдрме,

Предлагали су да се пањутци претходнд натопе под притиском. Покушај, који је учињен на двоструком колосеку у дужини од 1600 метара дао је у првој години добрарезултата. У другој години наступило је мести= мично витоперење дрвгта, Свакојако се може очекивати да ће вода испарити и да ћедрво“ услед тога поново добити способност да се витопери и креће.

Сад се чине покушаји с уметцима кло- | разни подземни радови, како би се отклони-

| ло утолегање калдрме. (Подземне железнице.)

бушине у фуге. Дрвена калдрма најмање страда од шина

трамвајских пруга.

Здравственост. За здравственост је најбоље да калдрма нема фуга и да није набрана и да не може да се натоли течностима. Ово је теоријски испуњено код асфалта.

Камене калдрме су у том погледу, изгледа, врло лоше, пошто имају врло много фуга испуњених песком. Међутим остаје испод камења песак и чист и незаражен.

Дрвена калдрма, код које су фуге цементом заливене, не пропушта воду. Многобројни покушаји чињени у Паризу, показали | су, да заражене клице не улазе у дрвене. трупце. Једино је површина закаљана и зато је треба добро водом прати и исплакати.

Шосе долази на последње место се терише.

и ако

Закључак. За здравственост мање је важно од чега је калдрма, а много више зависи здравственост од тога:колико се прашине ствара као и од тога: како се чисти и одр-

жава чистота.

Отпорна моћ капдрме противу притисака точкова и запреге. Изгледа да отпорна моћ калдрме противу притиска точкова не зависи много од врсте калдрме.

По отпорности су поједине врсте овако

поређане: асфалт, нов и сув шосе, дрвена калдрма и камена,

Према опитима г. Сауајагда-а, администратора париских омнибуских друмова; износи вучна Снага на тону терета просечна:

На сувом и добро одржаном шосеу

' 12,040 до 17,200 килограма.

На поливеном и доста добро одржаном шосеу [6,770 до 18,990 кИлограма:

На сувој и доста добро дчуваној каменој калдрми 14,360 до 17,200 кгр.

На сувој и довољно одржаној дрвеној калдрми 15,196 килограма и на мало поливеној дрвеној калдрми 16,620 де 19,570 кг:

Месне прићике. Известилац набраја неколике односе од којих зависи избор калдрме и То; Врсте промета, захтеви околних становника, положај према топлоти и влази; засади да ли риголом отиче замашћена вода или не.

Најгад Морају се у обзир узети још И

На подлози сумњиве стабилности држи се понајбоље дрвена калдрма. (То потврђује н. пр. калдрма у улици „Ацђег“ из које су морали асфалт избацити.)

У Паризу употребљене врсте калдрме су по известиоцу на дан 1-1-1909 год,

Шосирања . 1165 430 м“ Камене калдрме 5 604 400, Пет ЗЕМНО пр и опеа о "бос" Дрвена калдрма 5 604 400, Стазе по ледини 5 1007;

Света 9300 590,

Шосирање. Израда кошта у Паризу 7—8 динара квадратни метар; како је кад употребљен слатководни воденични камен или порфир. Употребљују порфир, кварц из Моше или са запада и воденички камен подједнако а ситан шљунак у врло малим количнама.

Порфир се употребљује на местима где

"је најтежи и најживљи саобраћај јер се врло

слабо аба.

Воденично камење мање је отпорно али ипак у довољној мери Гранит и чврст пешчар

далеко су лошији но први. Терисање по разним методама врло је

| распрострањено (58000 м у у 1905 години а ' 440000 м. у години 1909.)

Ово врши град Париз у сопственој режији, | |