Српски технички лист

— 205 —

жавно управљање вића тако, да се стручна делатност,

стоји на високом ступњу разможе _ очекивати активна и која служи само целини. Велики бирократизам и фискализам, који би се од железнице једино очекивали, не чине благостање, које железница треба да да. Што је напреднија државна управа и што је државна привредна политика више истакнута, то се више усваја код железница државни систем. — У свима другим случајевима помаже се системом приватних железница Из односа између приватнога предузећа п управљања железницама у држивној режшји, пошто код железница постоје грађење и експлотација као

одвојене функције, изводе се ове варијације. Тако постоје:

19 Државне железнице под државном упровом т. ј. железнице које држава сама гради и сама експлатише. Оне престављају систем државних железница у најчистијој и најзгоднијој форми, пошто су заступљени интереси целине како правцима положених линија тако иу њиховом искоришћавању.

20 Државне железнице под приватном управом т. ј. железнице које је држава саградила а да ла их под закуп приватним друштвима. Мисли се да са оваквом експлоатацијом железница држава не може да доведе у везу свој јак утицај са трговачким радом; али се та веза јако испољава. Друштво рачуна на зараду и тражи да одржава високе тарифе а да штеди на инвенстицијама. А како држава претпоставља опште привредне интересе, то су конфликти чести, који се морају изравњавати судским путем. И финасијска страна није за државу никако повољна, јер код железница, које напредују, држави се измичу веће користи, а кад железнице нису активне, доплаћује друштву уговорену суму из других државних прихода. У томе правцу италијанске железнице дају пуно искуство.

3-е Привашне железнице под пригашном управом т. ј. железнице које граде и експлоатишу приватна друштва. Тосу чисто приватне железнице са линијама локалног значаја и на своме су месту за мање културно развијане земље; иначе држава мора да прибегне средству да допуни државни саобраћај, да врши надзор. Пошто свако друштво као привредно предузеће има пред очима у првој линији своје нарочите интересе, то држава мора да пропише опште мере; да се увек у приправности имају потребна саобраћајна средства, даље да пропише мере за безбедност саобраћаја, да се што је могуће више изједначе тарифе и провозне (транспортне) погодбе, т. ј. да се олакша превоз. Потребан је комплико ван апарат надзорних власти за контролисање тих прописа и наређења а који је обично непотпун, пошто се услед супротности интереса ти прописи не дају изводити у духу, како су издати. Стога је у свима државама са оваким железницама стална

тендеција да железнице пређу у државну управу у место да држава само надзор врши над њима.

4 ГТривашне железнице под државном управом т. ј. железнице, које су својина приватних друштава, али их држава експлоатише. Такав начин је изузетан случај, јер се приватно предузеће не одлучује лако и спојевољно да своје добро преда држави на управљање, којој корист заједнице, целине, мора бити ближа него корист акционара. Обично се наморају друштва да железнице предају држави, или држава секвестира железнице услед тогл што не испуњавају дужности и обавезе, или их прима, пошто есксплоатација у сопственој режији може да буде јефтинија него што је потпора и накнада, коју држава по уговору треба да даје друштву.

Од велике је важности за железничку политику поглед на разне врсте железница. Има три врсте железница: железнице првога реда или главне железнице, које служе за даљни саобраћај у земљи и за провоз; зашим железнице другог реда или споредне (секундарнг железнице), које су намењене за саобраћај између мањих привредних области и које се не узимају у обзир при удаљеном саобраћају, ма та се гледа да имају добре и згодне везе са првима; и, напослетку, мале, уске, вициналне железнице, удешене само за локалну потребу, те су им и граћење и експлоатација много простији. Оштре границе међу овима железницама не по-

стоје, јер се њихов значај утврђује према конкретним потребама земље.

Тако се разликују:

1• Међународне, интернационалне, железничке везе, које добијају своју важност интернационалним путничким саобраћајем, те се према томе у првој линији мора водити рачун о брзини вожње и удобности путничког света. Горњи строј код таквих железница мора бити тако сигуран а кривине, падовии успони тако повољни, да омогућавају што бржу вожњу и пренос тешких вагона за спавање и ручавање. Тежиште саобраћаја је у путничком саобраћају и тенденција је у томе да се олакша не само посета странаца, која је за поједине предсле извор материјалне привреде, већ и трговина која се потпомаже брзином преноса текуће коресподенциј: и живљим личним додиром. Старање, да се у пограничним местима појединих железничких пруга добију подесне везе и да директни вагони прелазе са пруге на пругу, уштеђује путнику време око прелаза из вагона у вагон и доприноси удобности и угод-

ности. У томе погледу, у добрим везама и удобности, и свака жезезница треба да изађе на сусрет.

20 Главним железницама се зову оне железнице, које су намењене даљном саобраћају путника и робе у једној земљи. Главни задатак ових железница је: да главни центар (престоцицу) у свима | правцима родијално вежу са свима важнијим тач-