Српски технички лист
· био
Венецију, наговештујући нарочито да је пројекат прегледао и одобрио г. Леже. Међутим је „тераса“ тек један део замисли о улепшању тог дела Теразија.
Још је величанственију самисао дао покојни архитекта Бугарски, који је израдно пројекат за садашњи двор. То је било давно, још почетком деведесетих година прошлог века, има томе већ тридесет година. Тај двор је намењен престолонаследнику а исти такав двор, пандан, требало је подићи на месту сада порушеног двора и министарства за краљеве госте, а у зачељу је био у пројекту двор за краља. Све би три грађевине чиниле једну целину. Отуда је и дата новом двору она богата фасада из дворишта — баште, Цео простор испред двора, где су
сада зграде руског посланства и Д-р. Гашића |
имао се откупити и на том месту имала се израдити величанствена тераса. И тај је про-
јекат израдио Србин архитекта -- пројекат се још повлачи негде по архиви и — не извршује се.
Данас кад се под управом странца оживљавају рудименти лепих пројеката Срба инжењера и архитекта, онда се ти рудименти сматрају за продукте талента и гениалности, а Србин архитекта, давно преминуо, остаје у засенку ни чувен ни познат.
Ко вам је створио Калимегдан, који је сад општина покварила просецањем стазе од Круне до Бедемаг Ко вам је створио Мали Калимегдан> Зар то нису били Србиг Ко се обазирао на писање г. Зорића о Београду» Нико.
Сад, кад се подгревају старе идеје, кад их прима странац, сад је све лепо.
Чак да су Срби инжењери и грешили не би било право онако их нападати. Већ би било много паметпије пробрати између њих оне, који су већ платили школу праксе, дати им нова: на расположење, дати им одрешене руке па их и морално помоћи да се створи од Београда лепа и здрава варош.
Јер кад су Срби инжењери могли извршити водовод и канализацију, кад извршују тунел испод Београда, ваљда су у стању да израде и калдрму! ,
Други народи своје људе шаљу на нарочиту студију појединих питања, која дотле нису у земљи расправљана, а ми на сваком кораку омгтамо посао, па су зато увек инжењери криви.
Француска баш има у изобиљу одличних инжењера па су зато французи ипак слали своје најбоље капацитете да свестрасно проуче
| 974
у Енглеској, Немачкој и Америци железнице уског колосека и њихову експлоатацију. Немачки професори политехнике одлични капацитети долазили су у Мађарску и одлазили у француску да нарочито штудирају регулације река, загате, уређење хемијског лабораторијума ит.д. ит. Д.
Нису Срби инжењери криви што је овакав Београд, већ је крива цела наша држава. Београд је и данас пасторче нешег Народног Представништва.
Па поред свег тога само политичари наши
' и финансијери не греше и нису ни чему кри-
ви. Они товаре народу на леђа намете и ките се ордењем и постају чувени и славни.
Ј.
"Нешто 0 локомотивама 6а прегрејаном паром
„Нејзвдатар - посотиов тв,“
Пише Милан ГРЕБЕНАРОВИЋ ДИПЛОМ. МАШИН. ИНЖ,
Као што је познато, губитци усљед кондезације засићене паре у цилиндрима парних машина од јаког су утицаја на економичан рад машина, те су се још од појаве парних машина конструктери трудили, да ове губитке сведу на минимум. Испочетка се држало да ови губитци долазе усљед тога, што прстенови клипови, заптиваче —штопфбиксе,— и парораспоредници |шибериј пропуштају у ваздух још неизрађену пару. Али већ Ват једобро уочио природу ових губитака и покушао да их помоћу парног огртача регдуцира, која
се метода и сада примењује |Пездесетих година прошлог столећа Хирн је први са научног гледишта испштао могућност примене прегрејане паре као - срества противу кодензационог губитака. Пошто је је Хирн
температура прегрејане паре, коју
достигао, била и сувише незнатн', да би се знат:н део кондензационих губитака мегао редуцирати; а сем тога, пошто тадл није постојао ни подесан прегрејач паре —,Џеђегћидег“ ни мазиво за високу температуру паре, то се тада посумњало у практичне користи прегрејане паре, те је усљед тога то питање предато забораву, при чему је знатно припомогла и појава т. зв. комлаунд машина т. ј. машина са неједнким цилиндрима код којих су кондензациони губаци бил! мањи, јер се је експанзија парг вршило у више цилиндера. Тек кад се достигла кулминациона тачка у погледу савршенства ових компа-